КУМИСИЈА НИЈЕ ДУГМЕ*
*Signori, non avete i testicoli, non sei la mafia! (Google Translate)

Клингон, 2011. нове клингонске ере

Mинистарство културе је расписало Конкурс за суфинансирање проjеката из области културног наслеђа у Републици Србиjи у 2011. години.

Идеја јавног конкурса је сама по себи изванредна и можда представља пут оздрављења у начину рада службе заштите културне баштине, која ради по инерцији од пре 50 година и чији рад је често на мети критика (и то само онај део који је познат јавности :).

Исти конкурс, прошле године, представљао је самовољу појединаца и то како у подношењу пријава, тако и у додељивању средстава пројектима који нису испуњавали услове конкурса, јер нису имали основно финансирање.

Ове године је примремљено за конкурс у Републичком (клингонском) заводу за заштиту споменика културе девет пријава. При томе, три пријаве су испуњавале услове, јер су имале основно финансирање. То су пријаве за Пивнице, за Базу података споменика културе и за техничку документацију за Голубац.

Остале пријављени пројекти немају никакво основно финансирање - пријаве за обнову утврђења Манасије, за Гамзиград, за израду стаза у Манасији, за Студеницу, за Сопоћане, за Стари Рас са Сопоћанима.

Од свих девет пријава, две нису уопште упућене у Министарство културе (и то две које испуњавају услове), док је шест пријава које не испуњавају услове прослеђено на конкурс. Објашњење је да је тим пројектима дозвољено да на овом конкурсу имају „апсолутно финансирање“!

Која два пројекта нису упућена на конкурс?

Није прослеђена Министарству пријава за Базу података о непокретним културним добрима, са захтевом за средства за израду подсистема о стању и потребним мерама на споменицима културе од изузетног значаја. Овај пројекат би имао далекосежни значај, јер би евиденција стања споменичког фонда и потребних мера заштите могла да допринесе промени досадашњег начина рада Завода, који је заснован на интересовању конзерватора за поједине објекте, а не на решавању приоритета према стању и степену угрожености. Вредност постојања такве базе препознали су Министарство културе и Унеско, који су Базу споменика културе финансирали претходних година.

Друга пријава која није прослеђена односи се на пројекат Ревитализације тврђаве Голубац, односно представља захтев за средства за израду пројеката који би употпунили техничку документацију за читаво заштићено подручје Тврђаве, с обзиром да је Општина до сада обезбедила део потребних средстава за овај пројекат од националног значаја и усмерила их за пројекте Тврђаве и измештања пута, док недостају средства за остале садржаје на подручју.

Прошле године је руководство Завода одбило да проследи на јавни конкурс пријаву са Лепенским Виром, иако је конзервација била веома актуелна и значајна, а основно финансирање је постојало (образложење је било да је „из Министарства одговорено да Лепенски Вир не може да конкурише“). Ове године је на реду Голубац да "не може да конкурише", иако је прави пример интегративне заштите и као такав је постао национални пројекат и једини који ће бити финансиран од стране Европске Уније у оквиру Дунавске стратегије. У том послу учествује кабинет потпредседника Владе, неколико Министарстава и Општина... Али Министартво културе и Републички завод неће, па неће (у-та-та)...

Ако могу да конкуришу само одабрани, са унапред договореним или одобреним пријавама, онда се губи сваки смисао јавног конкурса. Коректно је да пријаве добије, процени и евентуално одбије Министарство културе, ако сматра да пријављени пројекат није значајан или да не представља приоритет.

Наравно ту је можда и срж (тј. канцер), јер Министарство културе постаје предузимач који ангажује подизвођаче за послове заштите културне баштине (која је тако предата на управљање малој, неинституационалној групи људи).

Ако је потребно да се начини стратегија, утврде приоритети или обави било каква активност у вези споменика културе, то ће обавити екстерни мозак у облику Комисија за заштиту, очување и презентацију непокретног културног наслеђа (председник и члан су венчани кумови, уз неколико украсних деверуша).

Ако је потребно да Министарство културе донесе услове или сагласност на пројекте које ради Републички завод за заштиту споменика културе, то ће обавити преко посредника у облику Комисиjа за утврђивање предлога решења о условима за предузимање мера техничке заштите и давање сагласности на проjекте и документациjу за непокретна културна добра од изузетног значаjа (где су опет председник и члан кумови + пратиља).

Ако је потребно да се валоризује предлог одлуке за проглсшење споменика културе, које је припремио Републички или неки други завод, то ће Министарство културе дати продуженој руци Комисиjа за валоризациjу предлога одлука о утврђивању непокретних културних добара - (председник и члан су опет они исти кумови + пратиља).

Ако је потребно "заштити и презентовани културно наслеђе" па ко ће то у Министарству да то обави, ако не Комисија за заштиту, очување и презентацију непокретног културног наслеђа (ево наших кумова са пратиљама)!

Треба да се чува и презентује археолошко наслеђе, као део културне баштине - ево Комисиjа за заштиту, очување и презентациjу археолошког наслеђа - ево наше куме! И пратиље!

Комисија Министарства културе за Аутопут? Опет кум!

Колико послова у вези заштите споменика културе, толико комисија у којима су исти људи. Који су то лумени, кад се за све питају! Прича се да у Министарству културе ни врата од оставе више не смеју да отворе, јер би нашли кумове у некој Комисији за четке и метле...

Комисијски Осми путник је ушао у сваки организам на несрећном броду културне баштине, а вирус је убачен кад је Министарство културе образовало "Комисију у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству", која је добила овлашћења која прелазе оквире Закона о културним добрима. Рођен је бастард, паралелан са постојећим заводима, који је са еланом и радошћу почео да користи своја овлашћења.

По Решењу од 23. октобра 2008. (клингонске) године, Комисија им задатак да: врши увид у стање споменика културе, предлаже листу приоритета као и врсте радова, сагледава могућности редовног финансирања од стране Министарства културе и из других извора, врши преглед програма, пројеката и елабората за радове, даје мишљење о исправности методолошког приступа и конзерваторског поступка на културном добру и заштићеној околини, даје мишљење о предложеним условима, даје мишљење о будућим предлозима за проглашење културних добара (ово су послови које иначе имају Заводи за заштиту споменика у свом опису, а то је уређено Законом о културним добрима).

Заиграна Комисија је већ на конститутивној седници одлучила да то није довољно, већ је "приликом планирања активности на културним добрима потребно прво прибавити мишљење Комисије", чиме Комисија покушава не само да контролише све радове, финансирање, методологију, него и ПЛАНИРАЊЕ, тј. мишљење о томе шта треба да се ради. Зато је и прозвана Велика комисија (по Великом брату, као великом узору).

Шта каже на све ове КУМисије Управни одбор Републичког завода? Ништа, па и ту су кумови!

Шта каже директор Завода? Шта да каже кад вероватно за све мора да пита кумове из Управног одбора, да не би било проблема са кумовима из неке од комисија Министарства. Боље да кум/кума заустави одмах пријаву у Заводу, него да мора кум/кума да је одбија у Министарству културе... Ако нешто кум/кума не може да каналише у Заводу, ето кума/куме на вишој инстанци... Нешто као Колубара (Кене вози булдожер по коповима, али је Кене и у Управном одбору), само много људскије и фамилијарније (не знамо да ли Кене има куму која вози булдожер).

А јавни конкурс са почетка? Тражено је за Манасију 20 милиона динара, за Гамзиград 11 милиона динара, за Студеницу 4,5 милиона динара, за Сопоћане 1,3 милиона динара и за популаризацију градитељског наслеђа" Рас са Сопоћанима 0,8 милиона динара. Укупно преко 360.000 EUR треба да буде потрошено путем конкурса на пројекте који не испуњавају услов конкурса! (И то само за пријаве из Клингонског завода.)

Али, Министарство има универзално решење: Комисију која ће одлучивати о избору пројеката пристиглих на јавни конкурс за суфинансирање. Ето опет наших ликова!

Комисија за суфинансирање је само један од облика Осмог путника. Ако неко мисли да су чланови Велике комисије међу својим овлашћењима заборавили да искористе право прве брачне ноћи, вара се: на конкурсу за суфинансирање највећа средства добијају они објекти у којима учествују или руководе управо чланови Комисије (видети код Googla).

Да се не квари игра, најбоље је кад све остане у фамилији. Кума конкурише са пројектом који не испуњава услове и тражи колико пара хоће. Кум из КУМисије ће одобрити. Двадесет милиона? Права ситница! Тврђава? Може, али да кума руководи! Друга тврђава? Да, али други кум да руководи! Археологија? Може, али да кум води радове! Има и за деверуше...

КУМисија одмах почела са радом, да брзо подели паре према својим приоритетима...
Идем путем, ока бистра, важнији сам од министра!

ПОЧЕТНА