ДКС И СТРУЧНА ЈАВНОСТ #2
Необјављен чланак у Гласнику ДКС бр. 30
Слободан Стојиловић: Извештај о сликарско-конзерваторским истраживањима на живопису цркве Богородице Одигитрије
Сликарско-конзерваторска истраживања обавио сам од 19.
септембра до 19. октобра 2005. године, са циљем да испитам целокупну проблематику
живописа, а посебно у Богородичиној цркви. За 30 дана рада успео сам уз помоћ
покретне скеле, као и грађевинске у олтарском простору да испитам целокупно
стање живописа од куполе па све до последњих сегмената цркве, а нарочито конзерваторски
проблем у олтарском простору. Пришао сам свим површинама и отворио преко стотину
сонди на бојеном слоју у куполи, пандантифима, јужном, западном и северном зиду,
своду, јужном и северном параклису, северној и јужној певници, олтарском простору,
проскомидији и ђаконикону.
Купола, сводови и пандантифи су проблем за себе и као по неком правилу највећи
проблем у целој цркви. Продирање влаге са крова и таложење чађи угрожавају живопис
на овим положајима. Разарање фреско малтера као и бојеног слоја, стварање соли
захтевају посебан конзерваторки третман.
Остале површине су сличног проблемског карактера, односно од пода па до 1,5
м висине има наслага веома тврдих чађи као и наслага разних масноћа, воска и
осталих прљавштина. Средина тих површина имају мање наслаге док су површине
на вечим висинама са већим наслагама чађи. Влажност зидова до пода не постоји,
осим у јужној певници што изазива положај гроба са спољне стране зида.
Цела црква је потрешена у 16. веку по претпоставкама од земљотреса, а данас
је црква стабилна и нема никаквих померања. Опшиви на живопису из 1930-их година
нису испуцали осим ако су пукли непосредно приликом сушења када су рађени, што
је врло чест случај. Контролни фластери потврђују њену стабилност, па према
томе у цркви предстоје конзерваторски послови, чишћење, инјектирање и пломбирање
живописа, као и малтерисање слободних површина са одговарајућим малтером. Нигде
па чак ни у олтару нису потребни никакви радикални послови, као што је скидање
живописа и слично.
Посебно објашњење захтевају северна певница и олтарски простор.
Северна певница
У северној певници рађена су претходна конзерваторска испитивања од стране стручњака
Републичког завода за заштиту споменика културе, као и стручњака из Италије.
У тој певници ја нисам отварао никакве сонде јер и није било потребно. Сонде
су отворене како на зидовима певнице тако и на луку. Живопис на тим површинама
очишћен је стручно и коректно.
Чишћење и отварање сонди на живопису у Богородичиној цркви је чишћење чађи,
као и осталих наслага које су се временом наталожиле на живопис и које делују
као стварност, док се не отвори сонда у којој је сасвим друга стварност. Сивило
колорита у поменутој цркви престаје са отварањем сонди, појављује се скоро импресионистички
колорит, онај који је сликар и замислио, боје које су биле прекривене велом
сивила почињу да звоне свом својом снагом, као и снагом и величином мајстора,
како сликарског тако и технолошког умећа. При томе, живопис се у Богородичиној
цркви не може пречистити, јер је кристализација калцијум-карбоната тако велика
и чврста да раствори на бази воде не могу оштетити бојени слој, осим да очисте
наслаге чађи и осталих прљавштина.
Олтарски простор
Проблем олтарског простора постоји већ скоро 20 година. Шта је проблем у олтарском
простору Богородичине цркве? У манастиру Пећка Патријаршија дуго траје нејасан
проблем, завијен велом тајни, како од оних који су само покушали да тај проблем
реше, тако и од оних који нису никад у тај проблем и зашли. Многи су се питали
шта се тамо десило пре 20 година или у протеклим вековима? Зашто су бушене греде
сантрача по целој дужини? Зашто су сликане композиције прекривене газама натопљеним
лепком? Да ли је све то тако нестабилно и, ако јесте, зашто је остало у процесу,
а уместо решавања тог проблема настављена конзервација фресака у другим црквама
манастира Пећке Патријаршије. Шта се са овим проблемом хтело? Да ли је само
недовољна проученост проблема?
Проблем који траје већ 20 година није никакав проблем, а то се може врло лако
доказати на самом објекту. Прича о трулим гредама сантрача које су пробушене
да би се инјектирале и учврстиле је потпуно неоснована и нетачна. Греде су потпуно
здраве и веома тврде. Са друге стране наношење толиког лепка на бојени слој
је веома велик ризик, па макар стајао једну годину, а камоли 20 година.
Лепљење газе са великим наслагама лепка на око 20 м квадратних живописа, цртање
и обележавање дужине дрвених греда преко самог живописа је недозвољиво, како
бушење тврдих греда тако и држање толико великих количина лепка на површини
живописа.
Бушење греда по дужини, компактног и веома тврдог храстовог дрвета старог више
од 670 година, захтева веома велику снагу машине са којом се буши односно чврстину
фреско малтера као и зидне масе да не дође до нових потресања у току ових радова.
Уместо свега овог било је потребно да се фреско малтер који је одвојен од греде
и зида инјектира, као и да се опшије и пломбира, односно те површине је требало
конзерваторски санирати.
Ипак, постављањем лепка и газа преко фресака није нанета штета јер, по мојој
претпоставци, мала је кондензациона влажност у овој цркви и нису могле да се
створе плесни и остали хемијски процеси који могу да оштете бојени слој. Стање
бојеног слоја на живопису је потпуно стабилно. Фреско малтер који је одвојен
од зида услед потресања и слегања зидова целе цркве, највероватније у 16. веку,
потпуно је стабилан у олтарском простору.
Данас газа и лепак не носе тај одвојени фреско малтер, па се газа може скинути
одмах, али пошто предстоје конзерваторски радови, а и због хладног периода који
предстоји треба скидање одложити, па да то буде први задатак конзерватору као
и веома велики послови који предстоје у целој цркви. Па да црква у најскорије
време добије онај сјај који заслужује и који је сликар замислио.
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ