| ЛАЖ |
ИСТИНА |
Zaštitari zabrinuti, država neodlučna Obnova fasade crkava i priprate manastira Pećka patrijaršija s ciljem da se od vlage i propadanja zaštite vredni živopisi ocenjena je kao nestručna, a deset eksperata izjavilo je čak da je naneta nepovratna šteta srednjovekovnoj svetinji. S druge strane, predsednik upravo formirane nove Komisije za zaštitu kulturnih dobara pri Ministarstvu kulture Marko Popović, savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, rekao je da tim zahvatom Pećka patrijaršija nije ni oštećena ni devastirana. Sada se postavlja pitanje šta će pisati u izveštaju o stanju ovog, ali i drugih spomenika naše kulture na listi Svetske baštine, koji je svake godine u februaru i naša država kao potpisnica konvencije o zaštiti kulturnih dobara dužna da prosledi Unesku. (Blic, 05.12.2008)
|
Треба да буде забринута и држава Није дилема да ли је нанета "неповратна штета" (израз оних који су увели у Пећку патријаршију огромне количине бетона у темеље и огромне количине газе на фреске), или "није оштећена", већ је дилема како написати извештај Унеску - да ли да искористимо прилику и да личну нетрпељивост између људи у Републичком заводу подигнемо на ниво УН ? Држава треба да буде забринута за стање у коме се налази Републички завод за заштиту споменика културе, који је, као, задужен за споменике светске баштине - да се пита да ли је проширина заштићена зона око Пећке патријаршије, што тражи Унеско већ две године, да ли су урађени менаџмент планови за Студеницу и Сопоћане, што се такође тражи годинама? Па није и неће, јер се "спречавањем непожељних радова" радова не ствара "вишак вредности"!
|
Ovo još više komplikuje fakat da je i Centar za konzervaciju iz Rima još pre početka obnove Pećke patrijaršije izneo mišljenje da bez istraživačkog projekta zaštite nije preporučljivo malterisati crkve, jer vlaga na fasadama ne ugrožava živopis. (Blic, 05.12.2008)
|
1. Шта је то Центар за конзервацију из Рима и где је то мишљење изнео? Какав је то факат? Новинарска фатка? 2. Комплетна истраживања су спроведена, објављена је књига о њима, а утврђено је да живопис угрожава влага и соли из цемента.
|
| Posle
obnove stanje na fasadi Pećke patrijaršije zaštitari ovako opisuju: u
toku je tzv. iscvetavanje soli na obnovljenoj fasadi, to jest malter je
spolja povukao vlagu i pojavljuju se fleke...
|
Како то знају када нису ни били у Пећкој патријаршији, а знају да је малтер повукао влагу... Коју влагу кад влаге нема... Или је има кад треба, а нема кад не треба... Добро је да говоре у своје лично име - јер говоре само о себи...
|
| Lukić je dugogodišnji zaštitar koga kolege izuzetno uvažavaju kao stručnjaka. Iz Zavoda za zaštitu spomenika prešao je u Ministarstvo kulture baš kada je otpočeta obnova Pećke patrijaršije, gde je bio pomoćnik Dragana Kojadinovića zadužen upravo za baštinu, ali se po isteku mandata svojom voljom vratio u Zavod verujući da je to ipak pravo mesto za njegovu struku. Još pre dve godine zahtevao da se obnova Patrijaršije obustavi, ali uzalud! Omčikus je pak bio direktor istog Zavoda, ali je s tog mesta smenjen, upravo zato što se usprotivio trendu da se umesto u stručnom miljeu ovako važne odluke donose u crkvenom. (Blic, 05.12.2008)
|
Лукић је само дугогодишњи, али се конзервацијом није бавио - нека наведе бар један објекат који је санирао, конзервирао, консолидовао, заштитио? Тачно је да се вратија Шиме, после џаба полаганог испита за рад у органима управе... Омчикус је смењен са положаја директора, јер се колектив Републичког завода "успротивио тренду" урушавања сопствене институције. Синдикат Републичког завода је тражио његову смену, о чему постоји ЗАПИСНИК!
|
| Naravno da naša država ne želi konflikt sa Crkvom, ali su se konzervatori našli u vakuum prostoru u kome se teško može profesionalno raditi. (Blic, 05.12.2008)
|
Вакуум простор се састоји од вакуума рада - нема пројеката, нема конкурисања за средства, преовладава синдром КИЗЕ МЕНТОЛА!
|
| Naši sagovornici se slažu da sadašnje Ministarstvo kulture mora da preseče ovaj gordijev čvor, jer se raspetljati ne može. (Blic, 05.12.2008)
|
Чвор може да се распетља, а још боље је да се пресече. Треба само упоредити број пројеката које уради Републички завод, са бројем пројеката које уради било који регионални, општински или други завод. У чему је разлика? Па у буџету. За разлику од Републичког завода, остали заводи морају да зараде за своје плате... Зато и раде пројекте, зато и раде на објектима, а у Републичком омчикуси и лукићи само раде другима о глави.
|
Pećka
patrijaršija „složen stručni problem“
|
Пећка патријаршија "озбиљан проблем дезинформисања" 1. Посао "око малтерисања" фасаде се одвијао у Републичком заводу, а Министар културе је подржао радове! Министарство културе би обуставило радове, да је за то било разлога! 2. Средства нису ишла "преко епархије" (које епархије, заман!), већ преко Републичког завода за заштиту споменика културе који је ИНВЕСТИТОР! 3. "Други извори финансирања" су ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ!!! 4. Пећке цркве нису онакве "какве су затечене", већ их је конзерватор ОБИО, ОЉУШТИО, ОГУЛИО пре 75 година и голе зидове фуговао!!! 5. За зидно сликарство је ризично то што су зидови огољени и фуговани малтером који садржи цемент, а влага која пролази кроз порозне зидове соли из цемента проводи до фресака. У лабораторији Републичког завода је потврђено да су соли на фрескама у Пећкој патријаршији и соли из цемента ИСТОВЕТНЕ! 6. Обновом ОБИЈЕНОГ малтера губе се фазе зидања, које заступници гледања АНАТОМИЈЕ цркава воле, али се чувају фреске и орнаменти, који пропадају без конзерваторске бриге! 7. Пећка патр. не припада Рашкој епархији, а "идеја о малтерисању" се појавила у РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ! 8. "У круговима струке се дискутовало" у фази истраживања и фази израде и усвајања пројекта, а када је усвојен, онда се он и реализује. "Није било прихваћено од већине" односи се на мањину стручњака који су у Пећкој патријаршију увели огромне количине бетона у темеље и огромне количине фластера на фреске... Они су се борили да се за њихов рад не сазна, а сада се боре из обичне сујете, јер је урађен посао који они нису били у стању да ураде. 9. Тачно је да "Срби те споменике не одржавају" јер се српски злобници и немоћници баве јединим спомеником на Косову и Метохији који је урадио Републички завод за заштиту споменика културе. Оних преосталих 457 заштићених их чека да се искажу. Ако могу да раде још нешто, осим да мрсе и муте... А чекају и фреске у Пећкој патријаршији, и оштећене иконе из пећке ризнице ...
|
| Како
се догодило да је спровођењем радова на Пећкој патријаршији прекршен,
као што истичу стручњаци, Закон о културним добрима?
|
Класична
гебелсовштина: Обнова Пећке патријаршије јесте "спровођена"
по Закону о културним добрима, са свим условима и сагласностима Републичког
завода, сагласностима Комисије Републичког завода за Пећку патријаршију
и подршком Министарства културе РС. |
| У
Паризу, седишту Унеска, добро се зна да је, откад су Студеница и Сопоћани
уврштени на листу Светске баштине, престало свако озбиљно улагање државе
у одржавање ових манастира и да конзерватори тако не могу да раде – каже
Марко Поповић.
|
Невероватна
изјава: Управо се стављањем споменика на Листу светске баштине ПОВЕЋАВА
обавеза државе да се брине о њему. Треба имати пројекте и треба имати
менаџмент план, за који УНЕСКО већ годинама опомиње Србију да га нема
ни за Студеницу ни за Сопоћане... |
| Парадоксална
је чињеница да је радове финансирало неколико министарстава, међу којима
су, поред Министарства вера, били Министарство за рад и социјалну политику(?!),
Министарство инфраструктуре и Министарство економије и регионалног развоја.
|
Сасвим
парадоксално и неистинито: радове у Пећкој патријаршији је финансирала
Влада Републике Србије, а инвеститор је Републички завод за заштиту споменика
културе! |
| Додатну пометњу
створила је и чињеница да су Српској православној цркви, као сопственику
манастира и цркава, непосредно додељена новчана средства из поменутих
извора. „Тако су институције СПЦ, кршећи све законом прописане процедуре
за преузимање мера техничке заштите културних добара, приступиле пословима
без валидне документације, коју у неким случајевима није верификовало
ни Министарство културе ни РЗ”, истичу стручњаци Комисије у писму упућеном
министру Војиславу Брајовићу.
|
Ако
су ово писали "стручњаци", онда су то некакави осакаћени стручњаци
(да би сте били прави стручњак, осим познавања заната морате имати и професионалну
етику): Истина је да су средства додељена Републичком заводу, који је
и изводио радове - Завод је дао и одговорне руководиоце архитектонских
и сликарских радова. Радови су извођени по пројекту, који је верификован
на свим нивоима, од Републиког завода до Унеска... Индијанци код Карла Маја су људе који лажу називали "змијским језицима" због расцепљеног језика... |
Pećke
crkve nije trebalo malterisati. Sigurno je da se nešto moralo učiniti,
ali tek posle ozbiljnih studija. (...) Naime, italijanski Centralni institut
za zaštitu iz Rima, velika evropska i svetska kuća zaštite postavila je
svoju izuzetno skupu opremu. Posle jednogodišnjeg ispitivanja, kojim je
rukovodio Karlo Kakaše, vrhunski evropski stručnjak, utvrđeno je da nema
vlage opasne za živopis, pa malterisanje nije ni bilo potrebno. Hoćemo
li verovati tim nalazima ili subjektivnom utisku?! (Zvonimir ZEKOVIĆ, Večernje novosti, 23.11.2008) |
"Озбиљне студије" је Зековић спроводио у Пећкој патријаршији годинама, без икаквих резултата у облику пројекта, документације или решених проблема. У допису који је доставио Републичком заводу у октобру 2005, на захтев директора Завода да каже које је материјале користио у конзервацији, написао је да није користио никакаве материјале и да су проблеми у Пећкој патријаршији толики да их он није решио, али је припремао наследника који ће их решавати! Зековић зна шта каже Какаше, иако га никад није видео, али је зато тим које извео радове на Патријаршији АКТИВНО учествовао у истраживању које је организовала италијанска НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНТЕРСОС и користио резултате мерења.
|
Posle svega,
preostaje nam jedino da iz slučaja Pećke patrijaršije izvučemo pouku
kako sličnu sudbinu ne bi doživeli manastiri Sopoćani, Ljubostinja,
Gradac i drugi spomenici kulture prema kojima su se ambicije jedinstvenog
rešenja već usmerile.
|
Зековић не каже да је седамдесетих година покушавао две-три године да обнови осликану фасаду Љубостиње, па је само правио пробе и "озбиљне студије" и - ОДУСТАО. Као што је одустао од решавања проблема у Пећкој патријаршији (много је за зеца волујска глава). А ако се он пита, сваки посао мора да буде сведен да меру његових могућности, тј, да се ништа не ради - све је нерешиво!
|
| Ne znam na
osnovu koje dokumentacije je dokazan sadašnji izgled bojenog maltera
na fasadama crkava, jer nije sačuvano
|
Звонимир Зековић можда НЕ ЗНА, али је 2005. године откривена до тада САКРИВАНА документација Ђурђа Бошковића. Преко 200 цртежа сликане декорације, сакривала је Милка Чанак Медић, да би могло да се каже да нема података за реконструкцију. Сакривање документације је дно професионаланог морала...
|
Ishitrenim
radovima bez plana, obijanjem spoljašnjih zidova hiltijem, tragovi istorije
trajno su uništeni. (Zvonimir ZEKOVIĆ, Večernje novosti, 23.11.2008) |
ЛАЖ! Нису обијани спољни
зидови, већ малтер из спојница који садржи цемент (тј. најновија историја
конзерваторских интервенција). Зековић ЗНА али неће да каже да је малтер
који садржи ЦЕМЕНТ погубан по живопис.
|
Резултат
Зековићевих "озбиљних студија".
|
Резултат радова у 2006. години
- решени су сви "нерешиви" проблеми на којима је Зековић ишколовао
наследника. И Станојевић је могао да дочека пензију решавајући нерешиво,
да није ушао прави сликар-конзерватор у њихов забран. Један човек и
само једна сезона и проблеми су решени.
|
| KADA je reč
o radovima izvedenim u poslednjih nekoliko godina mislim da je najvažnije
istaći da su isti bili potpuno nepotrebni te da se radi samo o hiru
dvoje arhitekata Marije Jovin i Siniše Temerinskog, koji su imali preveliku
želju za svojim dokazivanjem.
|
Које фаце су Марија Јовин и Синиша Темерински, када им испуњавају хирове: - Републички завод на основу
чијих Решења и на чијим путним налозима су радили;
|
| Naime,
veoma precizna istraživanja mikroklimatskih uslova u crkvama Pećke patrijaršije,
koje je sproveo Centralni institut za restauraciju iz Rima, a koja su
trajala godinu dana (i kasnije nastavljena) jasno su pokazala da Pećka
patrijaršija i njen živopis nisu bili ugroženi vlagom, ponajmanje vlagom
za koju se tvrdilo da prodire kroz zidove. Projektanti i rukovodioci sprovedenih
građevinskih radova na ovom spomeniku kulture uporno su opravdavali svoje
intervencije baš argumentacijom da se to čini u svrhu zaštite od vlage,
koje ponavljam, nije ni bilo u meri da ugrožava spomenik.
|
Драган
Станојевић је тражио од Гордане Марковић да буде координатор сарадње са
Италијанима, што је и постао на папиру, али НИШТА није урадио, није заказао
ни један састанак, није ишао на саветовање које су организовали Италијани
у Пећи, није реч проговорио на саветовању које је Републички завод организовао
у Београду. Није ни чудо што не зна да је мерење микроклиматских услова
спровела НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНТЕРСОС, а не Централни институт из Рима.
|
JOŠ od kada
se služba zaštite spomenika kulture vratila na Kosovo i Metohiju 2002.
godine, traje sukob dveju struja stručnjaka o tome kako zaštiti jedan
od najznačajnijih naših spomenika - Pećku patrijaršiju.
|
Појашњење - она друга струја се није нигде вратила, а понајмање на Косово и Метохију. Седе у Београду и "имају мишљење". Harry Callahan: "Opinions are like assholes, everybody has one." (The Dead Pool, 1988).
|
Sve do danas,
oni koji su i tada zastupali tezu da se poslu treba pristupiti oprezno
i uz opsežna stručna istraživanja, pokušavali su da spreče neprocenjivu
štetu na ovom dragocenom spomeniku kulture pod zaštitom Uneska, koju
je, kako tvrde, naneo malter. O tome svedoči izveštaj radne grupe za
manastir Pećka patrijaršija, iz avgusta prošle godine, do koga su došle
„Novosti“. U njemu se navodi da su sve analize koje su rađene (a na
tom poslu su učestvovali i italijanski stručnjaci) ukazivale da nije
potrebno malterisanje, već je trebalo pristupiti pažljivoj konzervaciji
i konsolidaciji fasada zidova i živopisa.
|
Радна група толико "опрезно" прави свој Извештај, да се он нигде није појавио, осим у Вечерњим новостима из приватних извора, што довољно говори о његовој садржини. Да је некоме био важан и да је у њему било истине, ваљда би неко из Министарства или Републичког завода реаговао. Овако испада да се тај извештај правио само да задовољи неколицину незадовољних, "који се нигде нису вратили".
|
| Ostali članovi
stručnog tima (Dragan Stanojević, slikar restaurator, Radojka Zarić,
istoričar umetnosti, Emilija Pejović, arheolog, Radiša Žikić, slikar
konzervator, i Vojin Nikolić, tehnolog) bili su za to da se brzo prikupi
relevantna dokumentacija o aktuelnom stanju i na osnovu toga izradi
sveobuhvatni projekat konzervacije i restauracije.
|
Ако су били "за то", па што га нису направили. Једини пројекат су направили Синиша Темерински и Марија Јовин. Када би се пројекат правио "имањем мишљења", или лагањем за новине, Завод би био затрпан пројектима. А овако их НЕМА. Драган Станојевић је ДОБИЈАО ПАРЕ од 1983. до 1989. године, да са многочланим екипама "izradi sveobuhvatni projekat konzervacije i restauracije" - ПА НИШТА. А могао је и 2004. да се истакне....
|
|
|
Temerinski
tada, zbog nekooperativnosti, biva isključen iz stručnog tima. ИСТИНА! Али није само С.Т. био некооперативан, Директор Марко Омчикус је у том периоду дао отказ једном архитекти, другу архитекту сменио са рада у Дечанима и деградирао у звању, запошљавао је своје пулене мимо систематизације... што је довело до тога да се у Републичком заводу после 13 година непостојања оснује Синдикат који је у мају 2004. тражио смену Марка Омчикуса, да се заустави урушавање установе. Тако је М.О. постао први смењени директор у служби заштите споменика културе....
|
Na
zahtev crkve je, uprkos drugačijem stavu i preporuci stručnjaka, piše
u izveštaju, promenjen sastav tima za Pećku patrijaršiju: „Temerinski
postaje rukovodilac radova, a iz tima se uklanja arheolog, i pored toga
što radove unutar manastirske celine mora pratiti arheološki nadzor.“
Radovi u Pećkoj patrijaršiji počeli su bez istraživačkog projekta, uslova
i, što je najvažnije, saglasnosti nadležnog ministarstva, ističe se u
izveštaju.
„Najpre je formirana komisija, u sastavu koji je odredila Markovićeva, za pregled programa, projekata i elaborata (D. MATOVIĆ, Večernje Novosti, 17.11.2008) |
Neistine i dezinformacije.
|
| A umesto
konzervatora, arheologa, istoričara umetnosti Republičkog zavoda, u
stručnom timu bili su episkop lipljanski Teodosije, dr Slobodan Mileusnić,
koordinator Saveta, Ljubodrag Dragićević i Mija Stanojlović, profesori
na Akademiji za konzervaciju i restauraciju SPC, zatim Živko Radović,
slikar konzervator iz Podgorice, i Milan Catić, iz Berana.
|
Стварне личности се убацују у непостојеће тимове и прави гебелсовска папазјанија. Наведена имена нису имала никакаве везе са стручним тимом за Пећку патријаршију (осим Мирослава Станојловића, који је сликар-конзерватор Републиког завода и био у тиму за сарадњу са Италијанима на мапирању фресака). Ово не може новинар да измисли, ово је неко расцепљеног језика рекао новинару - Омчикус, Лукић, Станојевић?
|
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ