ЛАЖ
ИСТИНА

Zaštitari zabrinuti, država neodlučna

Obnova fasade crkava i priprate manastira Pećka patrijaršija s ciljem da se od vlage i propadanja zaštite vredni živopisi ocenjena je kao nestručna, a deset eksperata izjavilo je čak da je naneta nepovratna šteta srednjovekovnoj svetinji. S druge strane, predsednik upravo formirane nove Komisije za zaštitu kulturnih dobara pri Ministarstvu kulture Marko Popović, savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, rekao je da tim zahvatom Pećka patrijaršija nije ni oštećena ni devastirana. Sada se postavlja pitanje šta će pisati u izveštaju o stanju ovog, ali i drugih spomenika naše kulture na listi Svetske baštine, koji je svake godine u februaru i naša država kao potpisnica konvencije o zaštiti kulturnih dobara dužna da prosledi Unesku. (Blic, 05.12.2008)

 

Треба да буде забринута и држава

Није дилема да ли је нанета "неповратна штета" (израз оних који су увели у Пећку патријаршију огромне количине бетона у темеље и огромне количине газе на фреске), или "није оштећена", већ је дилема како написати извештај Унеску - да ли да искористимо прилику и да личну нетрпељивост између људи у Републичком заводу подигнемо на ниво УН ?

Држава треба да буде забринута за стање у коме се налази Републички завод за заштиту споменика културе, који је, као, задужен за споменике светске баштине - да се пита да ли је проширина заштићена зона око Пећке патријаршије, што тражи Унеско већ две године, да ли су урађени менаџмент планови за Студеницу и Сопоћане, што се такође тражи годинама? Па није и неће, јер се "спречавањем непожељних радова" радова не ствара "вишак вредности"!

 

Ovo još više komplikuje fakat da je i Centar za konzervaciju iz Rima još pre početka obnove Pećke patrijaršije izneo mišljenje da bez istraživačkog projekta zaštite nije preporučljivo malterisati crkve, jer vlaga na fasadama ne ugrožava živopis. (Blic, 05.12.2008)

 

1. Шта је то Центар за конзервацију из Рима и где је то мишљење изнео? Какав је то факат? Новинарска фатка?

2. Комплетна истраживања су спроведена, објављена је књига о њима, а утврђено је да живопис угрожава влага и соли из цемента.

 

Posle obnove stanje na fasadi Pećke patrijaršije zaštitari ovako opisuju: u toku je tzv. iscvetavanje soli na obnovljenoj fasadi, to jest malter je spolja povukao vlagu i pojavljuju se fleke...
O svemu ovome za „Blic” govore arh. Miladin Lukić i istoričar umetnosti Marko Omčikus, u svoje lično ime, jer im je tako preporučeno! (Blic, 05.12.2008)

 

Како то знају када нису ни били у Пећкој патријаршији, а знају да је малтер повукао влагу... Коју влагу кад влаге нема... Или је има кад треба, а нема кад не треба...

Добро је да говоре у своје лично име - јер говоре само о себи...

 

Lukić je dugogodišnji zaštitar koga kolege izuzetno uvažavaju kao stručnjaka. Iz Zavoda za zaštitu spomenika prešao je u Ministarstvo kulture baš kada je otpočeta obnova Pećke patrijaršije, gde je bio pomoćnik Dragana Kojadinovića zadužen upravo za baštinu, ali se po isteku mandata svojom voljom vratio u Zavod verujući da je to ipak pravo mesto za njegovu struku. Još pre dve godine zahtevao da se obnova Patrijaršije obustavi, ali uzalud! Omčikus je pak bio direktor istog Zavoda, ali je s tog mesta smenjen, upravo zato što se usprotivio trendu da se umesto u stručnom miljeu ovako važne odluke donose u crkvenom. (Blic, 05.12.2008)

 

Лукић је само дугогодишњи, али се конзервацијом није бавио - нека наведе бар један објекат који је санирао, конзервирао, консолидовао, заштитио? Тачно је да се вратија Шиме, после џаба полаганог испита за рад у органима управе...

Омчикус је смењен са положаја директора, јер се колектив Републичког завода "успротивио тренду" урушавања сопствене институције. Синдикат Републичког завода је тражио његову смену, о чему постоји ЗАПИСНИК!

 

Naravno da naša država ne želi konflikt sa Crkvom, ali su se konzervatori našli u vakuum prostoru u kome se teško može profesionalno raditi. (Blic, 05.12.2008)

 

Вакуум простор се састоји од вакуума рада - нема пројеката, нема конкурисања за средства, преовладава синдром КИЗЕ МЕНТОЛА!

 

Naši sagovornici se slažu da sadašnje Ministarstvo kulture mora da preseče ovaj gordijev čvor, jer se raspetljati ne može. (Blic, 05.12.2008)

 

Чвор може да се распетља, а још боље је да се пресече. Треба само упоредити број пројеката које уради Републички завод, са бројем пројеката које уради било који регионални, општински или други завод. У чему је разлика? Па у буџету. За разлику од Републичког завода, остали заводи морају да зараде за своје плате... Зато и раде пројекте, зато и раде на објектима, а у Републичком омчикуси и лукићи само раде другима о глави.

 

Pećka patrijaršija „složen stručni problem“

Aktuelna dešavanja u vezi sa Pećkom patrijaršijom Popović je prokomentarisao kao dizanje velike medijske buke, koja je potpuno kontraproduktivna za sam spomenik. Problem je u tome što se posao oko malterisanja fasade crkve odvijao mimo saglasnosti Republičke službe zaštite, a Ministarstvo kulture te radove nije uspelo da obustavi. Jednostavno, sredstva su išla preko eparhije i u pitanju su bili drugi izvori finansiranja. Eparhija je učinila ono što je učinila, rekao je Popović, dodavši da je sa aspekta stručnosti, problem znatno složeniji i da se on ne može svesti ni na pohvalu, ni na osudu. Više decenija među poslenicima kulturne zaštite vodi se polemika da li stare srednjovekovne hramove treba ostaviti onakvima kakvi su zatečeni (koji su prethodno bili omalterisani i gde se vide strukture zidanja) ili ih oblačiti u savremene malterne plaštove, tako da spolja gledano, deluju slično današnjim crkvama. Oni koji su zastupali maletrisanje, smatrali su da će tako na najbolji način sačuvati freske u unutrašnjasti hramova. Drugi su mislili da je za zidno slikarstvo to rizično zbog hemikalija koje izlučuju novi materijali, a takođe, bila je prisutna i dilema da li malterisanje dovodi do oduzimanja spomeničke vrednosti, jer se time u nepovrat sa lica mesta gube faze građenja, originalni ortnamenti itd. U jeku takvih polemika, u krugovima Raške eparhije pojavila se ideja o malterisanju Pećke patrijaršije, ne bi li se smanjila količina vlage u crkvi, iako ona prema merenjima italijanskih eksperata nije bila u tolikoj meri prisutna da bi ugrozila freske unutar hrama. Popovićje naglasio da novo ruho nije uništilo Pećku patrijaršiju, već je na njoj primenjeno nešto o čemu se u krugovima struke diskutovalo, ali i nije bilo prihvaćeno od većine. Slični slučajevi dešavali su se i u drugim evropskim zemljama, rekao je Popović, dodavši da medijsko naduvavanje može samo da šteti Pećkoj patrijaršiji, jer smo pod monitoringom Uneska, Unmika, ali i prištinskih institucija, koje kako je objasnio, jedva čekaju da se sa srpskim spomenicima nešto desi, čime bi se dokazalo da su oni u pravu, odnosno, „da Srbi te spomenike ne mogu da održavaju, da su to kosovski spomenici koji treba da pređu u nadležnost te kosovske kvazidržave“.
(Danas, 02. decembar 2008)

 

Пећка патријаршија "озбиљан проблем дезинформисања"

1. Посао "око малтерисања" фасаде се одвијао у Републичком заводу, а Министар културе је подржао радове! Министарство културе би обуставило радове, да је за то било разлога!

2. Средства нису ишла "преко епархије" (које епархије, заман!), већ преко Републичког завода за заштиту споменика културе који је ИНВЕСТИТОР!

3. "Други извори финансирања" су ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ!!!

4. Пећке цркве нису онакве "какве су затечене", већ их је конзерватор ОБИО, ОЉУШТИО, ОГУЛИО пре 75 година и голе зидове фуговао!!!

5. За зидно сликарство је ризично то што су зидови огољени и фуговани малтером који садржи цемент, а влага која пролази кроз порозне зидове соли из цемента проводи до фресака. У лабораторији Републичког завода је потврђено да су соли на фрескама у Пећкој патријаршији и соли из цемента ИСТОВЕТНЕ!

6. Обновом ОБИЈЕНОГ малтера губе се фазе зидања, које заступници гледања АНАТОМИЈЕ цркава воле, али се чувају фреске и орнаменти, који пропадају без конзерваторске бриге!

7. Пећка патр. не припада Рашкој епархији, а "идеја о малтерисању" се појавила у РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ!

8. "У круговима струке се дискутовало" у фази истраживања и фази израде и усвајања пројекта, а када је усвојен, онда се он и реализује. "Није било прихваћено од већине" односи се на мањину стручњака који су у Пећкој патријаршију увели огромне количине бетона у темеље и огромне количине фластера на фреске... Они су се борили да се за њихов рад не сазна, а сада се боре из обичне сујете, јер је урађен посао који они нису били у стању да ураде.

9. Тачно је да "Срби те споменике не одржавају" јер се српски злобници и немоћници баве јединим спомеником на Косову и Метохији који је урадио Републички завод за заштиту споменика културе. Оних преосталих 457 заштићених их чека да се искажу. Ако могу да раде још нешто, осим да мрсе и муте... А чекају и фреске у Пећкој патријаршији, и оштећене иконе из пећке ризнице ...

 

Како се догодило да је спровођењем радова на Пећкој патријаршији прекршен, као што истичу стручњаци, Закон о културним добрима?
Суштина је у томе да се реконструкција Пећке патријаршије одвијала мимо одлука Министарства културе (односи се на формирану комисију) и мимо ставова и мишљења стручњака РЗ.
(Политика, 28. новембар 2008)

 

Класична гебелсовштина: Обнова Пећке патријаршије јесте "спровођена" по Закону о културним добрима, са свим условима и сагласностима Републичког завода, сагласностима Комисије Републичког завода за Пећку патријаршију и подршком Министарства културе РС.

У Паризу, седишту Унеска, добро се зна да је, откад су Студеница и Сопоћани уврштени на листу Светске баштине, престало свако озбиљно улагање државе у одржавање ових манастира и да конзерватори тако не могу да раде – каже Марко Поповић.
(Политика, 28. новембар 2008)

 

Невероватна изјава: Управо се стављањем споменика на Листу светске баштине ПОВЕЋАВА обавеза државе да се брине о њему. Треба имати пројекте и треба имати менаџмент план, за који УНЕСКО већ годинама опомиње Србију да га нема ни за Студеницу ни за Сопоћане...

Парадоксална је чињеница да је радове финансирало неколико министарстава, међу којима су, поред Министарства вера, били Министарство за рад и социјалну политику(?!), Министарство инфраструктуре и Министарство економије и регионалног развоја.
(Политика, 28. новембар 2008)

 

Сасвим парадоксално и неистинито: радове у Пећкој патријаршији је финансирала Влада Републике Србије, а инвеститор је Републички завод за заштиту споменика културе!
Ко уопште измишља ове вести?
Орсон Велс? А где су мали зелени?

Додатну пометњу створила је и чињеница да су Српској православној цркви, као сопственику манастира и цркава, непосредно додељена новчана средства из поменутих извора. „Тако су институције СПЦ, кршећи све законом прописане процедуре за преузимање мера техничке заштите културних добара, приступиле пословима без валидне документације, коју у неким случајевима није верификовало ни Министарство културе ни РЗ”, истичу стручњаци Комисије у писму упућеном министру Војиславу Брајовићу.
(Политика, 28. новембар 2008)

 

Ако су ово писали "стручњаци", онда су то некакави осакаћени стручњаци (да би сте били прави стручњак, осим познавања заната морате имати и професионалну етику): Истина је да су средства додељена Републичком заводу, који је и изводио радове - Завод је дао и одговорне руководиоце архитектонских и сликарских радова. Радови су извођени по пројекту, који је верификован на свим нивоима, од Републиког завода до Унеска...
Индијанци код Карла Маја су људе који лажу називали "змијским језицима" због расцепљеног језика...
Pećke crkve nije trebalo malterisati. Sigurno je da se nešto moralo učiniti, ali tek posle ozbiljnih studija. (...) Naime, italijanski Centralni institut za zaštitu iz Rima, velika evropska i svetska kuća zaštite postavila je svoju izuzetno skupu opremu. Posle jednogodišnjeg ispitivanja, kojim je rukovodio Karlo Kakaše, vrhunski evropski stručnjak, utvrđeno je da nema vlage opasne za živopis, pa malterisanje nije ni bilo potrebno. Hoćemo li verovati tim nalazima ili subjektivnom utisku?!
(Zvonimir ZEKOVIĆ, Večernje novosti, 23.11.2008)

збиљне студије" је Зековић спроводио у Пећкој патријаршији годинама, без икаквих резултата у облику пројекта, документације или решених проблема. У допису који је доставио Републичком заводу у октобру 2005, на захтев директора Завода да каже које је материјале користио у конзервацији, написао је да није користио никакаве материјале и да су проблеми у Пећкој патријаршији толики да их он није решио, али је припремао наследника који ће их решавати! Зековић зна шта каже Какаше, иако га никад није видео, али је зато тим које извео радове на Патријаршији АКТИВНО учествовао у истраживању које је организовала италијанска НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНТЕРСОС и користио резултате мерења.


Posle svega, preostaje nam jedino da iz slučaja Pećke patrijaršije izvučemo pouku kako sličnu sudbinu ne bi doživeli manastiri Sopoćani, Ljubostinja, Gradac i drugi spomenici kulture prema kojima su se ambicije jedinstvenog rešenja već usmerile.
(Zvonimir ZEKOVIĆ, Večernje novosti, 23.11.2008)

 

Зековић не каже да је седамдесетих година покушавао две-три године да обнови осликану фасаду Љубостиње, па је само правио пробе и "озбиљне студије" и - ОДУСТАО. Као што је одустао од решавања проблема у Пећкој патријаршији (много је за зеца волујска глава). А ако се он пита, сваки посао мора да буде сведен да меру његових могућности, тј, да се ништа не ради - све је нерешиво!

 

Ne znam na osnovu koje dokumentacije je dokazan sadašnji izgled bojenog maltera na fasadama crkava, jer nije sačuvano
dovoljno podataka kako su izgledale kada su sagrađene.
(Zvonimir ZEKOVIĆ, Večernje novosti, 23.11.2008)

 

Звонимир Зековић можда НЕ ЗНА, али је 2005. године откривена до тада САКРИВАНА документација Ђурђа Бошковића. Преко 200 цртежа сликане декорације, сакривала је Милка Чанак Медић, да би могло да се каже да нема података за реконструкцију. Сакривање документације је дно професионаланог морала...

 

Ishitrenim radovima bez plana, obijanjem spoljašnjih zidova hiltijem, tragovi istorije trajno su uništeni.
(Zvonimir ZEKOVIĆ, Večernje novosti, 23.11.2008)

ЛАЖ! Нису обијани спољни зидови, већ малтер из спојница који садржи цемент (тј. најновија историја конзерваторских интервенција). Зековић ЗНА али неће да каже да је малтер који садржи ЦЕМЕНТ погубан по живопис.
Хилти није коришћен, али је зато ЗЕКОВИЋ користио бушилице које су на висини од четири метра бушиле по ТРИ МЕТРА дубоке рупе кроз носеће дрвене греде, које су тиме знатно ослабљене! Монахиње сведоче да су се цркве тресле од тог бушења!

 

Резултат Зековићевих "озбиљних студија".
Зековић и Станојевић прослављају у 2008. години СРЕБРНИ ЈУБИЛЕЈ - 25 година ПЛОДОНОСНОГ НЕРАДА у Пећкој патријаршији, крунисаног фластерима на фрескама, познатим у конзерваторској науци као Прва хируршка клиника..

 

 

Резултат радова у 2006. години - решени су сви "нерешиви" проблеми на којима је Зековић ишколовао наследника. И Станојевић је могао да дочека пензију решавајући нерешиво, да није ушао прави сликар-конзерватор у њихов забран. Један човек и само једна сезона и проблеми су решени.
Вечити адвокати ће морати да траже другу вечиту парницу (нпр. фреске из Завоја - тамо им се смеши златни јубилеј)...

 

KADA je reč o radovima izvedenim u poslednjih nekoliko godina mislim da je najvažnije istaći da su isti bili potpuno nepotrebni te da se radi samo o hiru dvoje arhitekata Marije Jovin i Siniše Temerinskog, koji su imali preveliku želju za svojim dokazivanjem.
(Dragan Stanojević, Večernje novosti, 18.11.2008)

 

Које фаце су Марија Јовин и Синиша Темерински, када им испуњавају хирове:

- Републички завод на основу чијих Решења и на чијим путним налозима су радили;
- Влада Републике Србије, која је финансирала радове од 2005. до 2008. године;
- чланови Комисије за оцену програма, пројеката и елабората Републичког завода, који су дали сагласност на пројекат и извођење радова (Епископ липљански г. Теодосије, др Драган Војводић, др Аника Сковран, др Светлана Пејић, Босиљка Томашевић, Зоран Гарић, Војин Николић, Стојанка Самарџић, О. Лука игуман цетињски...);
- Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, који је дао благослов за радове;
- Савет за обнову храмова и културне баштине Српске православне цркве, који је подржао радове;
- Министар културе Драган Којадиновић, који је подржао радове;
- Председник Јован Ћирилов и чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, који су подржали пројекат;
- Др Елка Бакалова, званични представник ICOMOS и UNESCO за византијску архитектуру у Србији, која је подржала радове;
- Комитет Унеска који је на заседању на Новом Зеланду у јулу 2007. прихватио пројекат санације и обнове...

 

Naime, veoma precizna istraživanja mikroklimatskih uslova u crkvama Pećke patrijaršije, koje je sproveo Centralni institut za restauraciju iz Rima, a koja su trajala godinu dana (i kasnije nastavljena) jasno su pokazala da Pećka patrijaršija i njen živopis nisu bili ugroženi vlagom, ponajmanje vlagom za koju se tvrdilo da prodire kroz zidove. Projektanti i rukovodioci sprovedenih građevinskih radova na ovom spomeniku kulture uporno su opravdavali svoje intervencije baš argumentacijom da se to čini u svrhu zaštite od vlage, koje ponavljam, nije ni bilo u meri da ugrožava spomenik.
(Dragan Stanojević, Večernje novosti, 18.11.2008)

 

Драган Станојевић је тражио од Гордане Марковић да буде координатор сарадње са Италијанима, што је и постао на папиру, али НИШТА није урадио, није заказао ни један састанак, није ишао на саветовање које су организовали Италијани у Пећи, није реч проговорио на саветовању које је Републички завод организовао у Београду. Није ни чудо што не зна да је мерење микроклиматских услова спровела НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНТЕРСОС, а не Централни институт из Рима.
Лаже да није било влаге - управо је ОН на захтев Координационог центра, са Босиљком Томашевић измерио влагу у зидовима пећких цркава у 344 тачке. Мерења у мају 2004. су показала максималну вредност влаге на инструменту у 33% тачака... Његов извештај постоји, а он је прави пример стручњака посрнулог професионалног морала (ППМ)... Ако би се прогласио за јединицу за ППМ, у пракси би се користиле miliDs i microDs...

 

JOŠ od kada se služba zaštite spomenika kulture vratila na Kosovo i Metohiju 2002. godine, traje sukob dveju struja stručnjaka o tome kako zaštiti jedan od najznačajnijih naših spomenika - Pećku patrijaršiju.
(D. MATOVIĆ, Večernje Novosti, 17.11.2008)

 

Појашњење - она друга струја се није нигде вратила, а понајмање на Косово и Метохију. Седе у Београду и "имају мишљење".

Harry Callahan: "Opinions are like assholes, everybody has one." (The Dead Pool, 1988).

 

Sve do danas, oni koji su i tada zastupali tezu da se poslu treba pristupiti oprezno i uz opsežna stručna istraživanja, pokušavali su da spreče neprocenjivu štetu na ovom dragocenom spomeniku kulture pod zaštitom Uneska, koju je, kako tvrde, naneo malter. O tome svedoči izveštaj radne grupe za manastir Pećka patrijaršija, iz avgusta prošle godine, do koga su došle „Novosti“. U njemu se navodi da su sve analize koje su rađene (a na tom poslu su učestvovali i italijanski stručnjaci) ukazivale da nije potrebno malterisanje, već je trebalo pristupiti pažljivoj konzervaciji i konsolidaciji fasada zidova i živopisa.
(D. MATOVIĆ, Večernje Novosti, 17.11.2008)

 

Радна група толико "опрезно" прави свој Извештај, да се он нигде није појавио, осим у Вечерњим новостима из приватних извора, што довољно говори о његовој садржини. Да је некоме био важан и да је у њему било истине, ваљда би неко из Министарства или Републичког завода реаговао. Овако испада да се тај извештај правио само да задовољи неколицину незадовољних, "који се нигде нису вратили".

 

Ostali članovi stručnog tima (Dragan Stanojević, slikar restaurator, Radojka Zarić, istoričar umetnosti, Emilija Pejović, arheolog, Radiša Žikić, slikar konzervator, i Vojin Nikolić, tehnolog) bili su za to da se brzo prikupi relevantna dokumentacija o aktuelnom stanju i na osnovu toga izradi sveobuhvatni projekat konzervacije i restauracije.
(D. MATOVIĆ, Večernje Novosti, 17.11.2008)


Ако су били "за то", па што га нису направили. Једини пројекат су направили Синиша Темерински и Марија Јовин. Када би се пројекат правио "имањем мишљења", или лагањем за новине, Завод би био затрпан пројектима. А овако их НЕМА. Драган Станојевић је ДОБИЈАО ПАРЕ од 1983. до 1989. године, да са многочланим екипама "izradi sveobuhvatni projekat konzervacije i restauracije" - ПА НИШТА. А могао је и 2004. да се истакне....

 


Temerinski tada, zbog nekooperativnosti, biva isključen iz stručnog tima.
(D. MATOVIĆ, Večernje Novosti, 17.11.2008)

ИСТИНА! Али није само С.Т. био некооперативан, Директор Марко Омчикус је у том периоду дао отказ једном архитекти, другу архитекту сменио са рада у Дечанима и деградирао у звању, запошљавао је своје пулене мимо систематизације... што је довело до тога да се у Републичком заводу после 13 година непостојања оснује Синдикат који је у мају 2004. тражио смену Марка Омчикуса, да се заустави урушавање установе. Тако је М.О. постао први смењени директор у служби заштите споменика културе....

 

Na zahtev crkve je, uprkos drugačijem stavu i preporuci stručnjaka, piše u izveštaju, promenjen sastav tima za Pećku patrijaršiju: „Temerinski postaje rukovodilac radova, a iz tima se uklanja arheolog, i pored toga što radove unutar manastirske celine mora pratiti arheološki nadzor.“ Radovi u Pećkoj patrijaršiji počeli su bez istraživačkog projekta, uslova i, što je najvažnije, saglasnosti nadležnog ministarstva, ističe se u izveštaju.
„Najpre je formirana komisija, u sastavu koji je odredila Markovićeva, za pregled programa, projekata i elaborata
(D. MATOVIĆ, Večernje Novosti, 17.11.2008)


Neistine i dezinformacije.
Tim koji je odredio Marko Omčikus za Pećku patrijaršiju nikada nije promenjen i on je dao svoj veliki doprinos izvođenju radova. Arheolog je obavio svoj deo posla, istoričar umetnosti takođe, fotografska i geodetska snimanja su urađena, merenje vlage je obavljeno, izveštaj o istraživanjima je načinjen, projekat hitnih intervencija je urađen, laboratorijske analize su urađene, saglasnost na projekat je pribavljena, sve što je trebalo je urađeno, saglasnosti Komisije su postojale, obaveštena je Komisija za Unesko i sam Unesko.

 

A umesto konzervatora, arheologa, istoričara umetnosti Republičkog zavoda, u stručnom timu bili su episkop lipljanski Teodosije, dr Slobodan Mileusnić, koordinator Saveta, Ljubodrag Dragićević i Mija Stanojlović, profesori na Akademiji za konzervaciju i restauraciju SPC, zatim Živko Radović, slikar konzervator iz Podgorice, i Milan Catić, iz Berana.
(D. MATOVIĆ, Večernje Novosti, 17.11.2008)


Стварне личности се убацују у непостојеће тимове и прави гебелсовска папазјанија. Наведена имена нису имала никакаве везе са стручним тимом за Пећку патријаршију (осим Мирослава Станојловића, који је сликар-конзерватор Републиког завода и био у тиму за сарадњу са Италијанима на мапирању фресака). Ово не може новинар да измисли, ово је неко расцепљеног језика рекао новинару - Омчикус, Лукић, Станојевић?

 

 


Конзерваторска историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години

Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати 2006

ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" -
Чланци које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића

Чудо у Пећкој патријаршији - магичне корпе

Манастир Пећка патријаршија

Велика ложа "ЧУВАРИ ВЛАГЕ"

Spaghetti институт

Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ

Друштво конзерватора Србије

ПОЧЕТНА