Излагање „под тачком разно“ на састанку Секције архитеката Друштва конзерватора Србије, у Зрењанину, 11. новембра 2010. године.

Синиша Темерински, архитекта Републичког завода за заштиту споменика културе

Проблеми у служби заштите споменика културе и предлог решења

Повод за излагање је био разговор на исту тему на претходном састанку Секције, у Врњачкој Бањи пре годину дана, такође под разно, када су написани и неки закључци, али никаквог помака за годину дана, осим на доле, није било.
Наравно, изнети проблеми се односе само на оно што најбоље познајем - Архитектонско одељење Републичког завода за заштиту споменика културе и надлежно Министарство....

ПРОБЛЕМИ

1. Нема никаквог плана ни стратегије

План рада Републичког завода се прави по принципу "поздрави и жеље слушалаца" - шта би ко волео да ради идуће године. Нема никаквог договора или усмерења да се ради према неком ширем плану, према приоритетима по угрожености, или према некој стратегији. Нема никакве визије заштите културне баштине и њеног коришћења. Ако је неко радио стазу у неком манастиру ове године, идуће године радиће наставк стазе...

Студије оправданости се не раде, менаџмент план постоји само као годинама тражена обавеза према Унесковој баштини.

Министарство културе је бригу о културној баштини поверило "Комисији у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству", која је добила следећа овлашћења: "да врши увид у стање споменика културе, предлаже листу приоритета као и врсте радова, сагледава могућности редовног финансирања од стране Министарства културе и из других извора, врши преглед програма, пројеката и елабората за радове, даје мишљење о исправности методолошког приступа и конзерваторског поступка на културном добру и заштићеној околини, даје мишљење о предложеним условима, даје мишљење о будућим предлозима за проглашење културних добара". Резултат у пракси је да ни Министарство културе нема никакву стратегију заштите културне баштине, а да његова Комисија никаква усмеравања или листе приоритета не даје; рад Комисије се састоји углавном од свестраног знања и ангажовања њеног председника или од давања или недавања сагласности на пројекте.

Чак ни за Косово и Метохију нема никакве стратегије, осим захтева понеког манастира, али и тога има све мање - сада манастири сами налазе средства, сами пројектују, па чак и сами врше надзор над радовима.

Једино што личи на стратегију у заштити културне баштине је оно што ради Сектор за туризам Министарства економије, који систематски реализује заштиту и обнову низа споменика на Путу римских царева - Сирмиум, Виминациум, Гамзиград, Лепенски Вир итд. и тој обнови и уређењу даје употребни смисао. Направили људи на почетку мандата Мастер планове (нпр. Доњег Подунавља или Пута римских царева) и систематски их реализују... Такође и кабинет потпредседника Ђелића има Дунавску стратегију, која укључује и културну баштину.

Такође, непокретна културна добра су представљена су у Просторном плану Србије као седам приоритетних културних подручја (1. подручје Фрушке горе, Сремских Карловаца и Петроварадинске тврђаве, 2. подручје Бача, Бођана, Плавне и Карађорђева, 3.4. подручје Дунава са римским лимесом, средњовековним тврђавама и Виминацијумом, 5. подручје Царичиног града, 6. шире подручје Ниша са Медијаном, 7. подручје Голије и Новог Пазара).

Наравно, ово са нама нема никакве везе, „њихови“ приоритети и стратегије и рад службе заштите личе на некадашњи корзо у Приштини - свако шета својом страном улице и никаквог међусобног контакта нема.

2. Средства за пројектовање постоје али се недовољно користе

Обично користимо флоскулу да нема довољно пара за пројекте.

Међутим, постоје средства за пројектовање, која се мере десетинама милиона динара, али је пројектовање препуштено другима или средства остају неискоришћена. Завод као специјализована организација препушта свој посао бироима општег типа и факултетским тезгама. Ипак, најгоре је да се средства уопште не искористе, јер их идуће године неће бити. Тиме се руинира и углед (тачније име) службе заштите.

Завод се задовољава издавањем услова за пројектовање, не радећи ни конзерваторске пројекте, па чак ни снимање постојећег стања, које уступа другима.

Поготово нема комплексног пројектантског приступа, јер се обрађује само један сегмент (тако, нпр. док се ми упорно бавимо, уз помоћ факултета, саставом малтера на цркви једног манастира, тај манастир се драматично мења у урбанистичком смислу).

Последица таквог приступа је да нема валидне пројектне документације, а посебно нема планске документације за заштиту споменика. Урбанистичка заштита је најважнија, али и најугроженија (променићемо ми малтер од шљаке на фасади цркве, али урбанистичке грешке никада више).

3. Средства за заштиту постоје, али се извори недовољно користе

Обично користимо флоскулу да нема довољно пара за заштиту споменика.

Међутим, постоје средства која потичу из других Министарстава (нпр. рада и социјалне политике, економије и регионалног развоја, вера), али се она слабо користе. Често се покушаји сарадње тих других са Заводом завршавају фијаском (који се мери стотинама милиона динара).

Познато је да се већ годинама 30% средстава НИП-а враћа у буџет, јер пројекти нису припремљени. Трагично је да потпредседник Владе Ђелић преко телевизије тражи пројекте - остало му за Дунавску стратегију 9 милиона евра непотрошено, јер нема припремљених пројеката. За тих девет милиона смо могли да урадимо све споменике на Дунаву, од Апатина до Неготина...

РЕШЕЊА

Где има проблема, има и решења... Ово је један предлог, подељен у три дела:

1. Израда стратегије заштите непокретних културних добара у Србији

Не може се очекивати да то уради Министарство културе или његова Комисија. Предлажем да се формира група од пет архитеката из службе заштите да направи Нацрт стратегије, са приоритетима у заштити споменика и свим везама ка Просторном плану Србије, појединим министарствима итд.

Нацрт Стратегије (усвојен од стране ове Секције архитеката) био би упућен Министарству културе. Чак и неусвојена или игнорисана од стране Министарства културе, Стратегија може да послужи код израде годишњих планова рада завода.

2. Успостављање радне сарадње међу архитектима у служби заштите

Да се повећа квалитет пројектовања и да се избегне одливање послова према неспецијализованим бироима ван службе заштите, предлажем да се сви послови које ради служба заштите начине транспарентним и да се тимови за пројектовање по потреби формирају као међузаводски. Ако у Републичком заводу не знају да реше влагу или санирају конструкцију, може да се формира тим са другим заводом или заводима, са конзерваторима који то знају. То значи и организовање интерних конкурса за поједине пројекте.

Секција архитеката може да има свој сајт на коме би се размењивале информације о текућим пословима. Верујем да би ова сарадња довела и до израде пројеката према закону, тако да могу да прођу прописану процедуру и добију грађевинску дозволу (они конзерваторски елаборати који се раде, са биографијама и библиографијама тзв. руководилаца израде пројекта, нису валидна техничка документација).

3. Израда базе података непокретних културних добара, са стањем и предлогом мера заштите

Ово је вероватно нереалан предлог, јер сам већ три безуспешно покушао да га реализујем у Републичком заводу у последњих 10 година. База споменика је већ урађена у сарадњи са Математичким институтом САНУ, али допуњена стањем споменика била би основа за сваки план рада, јер би дала јасне радне приоритете (зато и постоји отпор међу колегама конзерваторима).

База података, свима доступна, а служби заштите и интерни делови са стањем и потребним мерама, даје у сваком тренутку листу најугроженијих споменика, листу по врстама угрожености или потребних радова, територијални распоред итд. И свакоме је јасно шта треба да се ради...

Сви ови предлози су делови једног предлога, а то је самоорганизовање архитеката службе заштите да би се дошло до пројеката који ће бити реализовани, а који морају да буду:

- пројекти који представљају приоритете према угрожености споменика,
- пројекти који су део неке стратегије или ширег плана, било чијег,
- пројекти којима је нађен употребни смисао, јер то обезбеђује финансирање,
- пројекти којима претходи планска документација, тј. урбанистичка заштита,
- пројекти који су урађени по закону и доведени до грађевинске дозволе.

Сами заводи и њихови руководиоци очито не могу да изађу из постојећег стања, који представља трајање уз најмање ангажовања - линијом најмањег отпора. Потребно је уложити енергију већу, него што је данашњи разговор о малтерима, да се проблеми реше и служба доведе до стања другачијег од данашњег.

Наравно, ако нам је добро, онда ништа.

ПОЧЕТНА