СТРАТЕГИЈА МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

Културно наслеђе је државни ресурс, са посебним задатком у формирању националне свести, препознатљивог "бренда", а чување и презентација баштине морају бити осмишљени. Стога су:

Драган Којадиновић је у години када је постао министар најавио дефинисање националне стратегије српске културе, али се од тога ништа није запатило у домену баштине.

Војислав Брајовиђ је у мају 2007, када је постао министар, најављивао стратегију у култури. Ништа од било какве стратегије се не види у плановима или радовима службе заштите, осим прокламоване и спровођене политике заустављања непожељних радова .

Како нешто и да буде од стратегије када се министри мењају, сваки дође са идејом да треба нешто да промени, а онда их сачека забагрело друштво, које неће ништа да ради, али зна да министар неће дуго... Треба само да се притаји две-три годинице и ето ти новог министра... Тако да од најављиваних "стратегија" у заштити културне баштине остаје у плану (клингонског) Републичког завода за заштиту споменика културе опет само парче сокла и једна стаза у Манасији, или наставак систаматских археолошких истраживања у Градцу, или стругање западног дела јужне фасаде у Студенице. Без концепта, без визије, без воље да се нешто уради, а нико се неће ни питати колико министара или њихових помоћника је већ видело план са том стазом или том западном страном јужне фасаде (за сада се то планира до 2011, а после све испочетка)...

Министарство културе је у свом извештају за 2007-2008. навело "Очување културног наслеђа и његово укључивање у савремене светске културне токове", али се ни назнака тога не види у плану рада клингонских заштитара.

У приоритетима Министарства културе за период од 2008. до 2011. године се наводи и да је "стратешки приоритет" Подршка пројектима укључивања културног наслеђа у савремене културне и уметничке токове, као и укључивање културног наслеђа у шире економске развојне програме, али је јасно да се институција "чувара баштине" не укључује ни у државне пројекте какви су Пут римских царева или Доње Подунавље . Министарство економије и региналног развоја - Сектор за туризам - препознало је значај културне баштине у развоју туризма и израдило два Мастер плана на државном нивоу, али се Републички завод у то није укључио, није се ни сетио да су у запуштеном стању споменици у Подунављу: Голубачки град (пролази магистрални пут кроз њега), запуштена тврђава Рам, прекопана римска Ледерата, неприступачна Трајанова табла и други...

Испада да је веза (клингонског) Републичког завода (РЗ) са државним пројектима само на основу ината и подвале: када је Манастиру Градац преко Министарства вера одобрено за 2008. годину од НИП-а 9 милиона динара да изведе радове према пројекту који је урађен на позив РЗ и има сагласност РЗ, тада РЗ поништава сагласност и тиме спречава санацију цркве, али зато планира још три године систематских археолошких истраживања у порти Градца - кажу да има неке праисторије... (а и вајдица је: уместо заштите цркве од влаге и санације фасада, урадиће се од обезбеђених средстава само део дренаже, али ћемо тражити и од Министарства културе паре за ископ, али ћемо опет догодине наставити са ископом, али ћемо за санацију фасаде паре посебно да тражимо; само би идиот урадио посао за 9 милиона, кад може за 18). А хитни радови на сликарству се планирају за 2011. годину (дотле ће се ваљда свеци бринути о фрескама, ионако су они на њима)... А КАКО да се ово изведе? Па путем Велике комисије, она ће дати мишљење да се не дозволи реализација пројекта Албо-инжењеринга (урађеног као донација), па ћемо онда ангажовати Бео-инжењеринг да уради пројекат за десетах хиљада еврића (неколико чауша са лагера одрадиће свој посао за платицу коју иначе добијају).

Када је Министарство економије и регионалног развоја финансирало заводски пројекат Лепенског Вира и када је требало да Комисија за планове усвоји заводски Регулациони план Лепенског Вира, ново руководство Републичког завода је тражило од општине Мајданпек да обустави усвајање Плана, јер он треба да буде "преиспитан" у Заводу. Мајданпек није послушао овај захтев и сада се Лепенски Вир изводи...

Када је Министарство рада и социјалне политике хтело да у 2008. години финансира санацију споменика Незнаном јунаку на Авали, обезбедило средства и најавило радове , РЗ је уместо да реализује сопствени пројекат, који има сагласност Министарства културе, учинио да радови не почну (а и вајдица је да се опет узму паре за нови пројекат, сада од Министарства културе)... Добро, Грађевински факултет нема лиценцу, али има потребу да узме милионче, шта је то кад се ради за Незнаног јунака (али се прави уштеда на чаушима - они су бесплатни).

Када је Влада Србије финансирала радове на санацији Пећке патријаршије, као део државног интереса да се заштити културна баштина на Косову и Метохији, ново руководство РЗ је допринело да се ти радови не заврше. Чак је демонтирана и скела са кровова цркава као додатна пакост ... Поступак је стандардан: Велика комисија има мишљење, а чауши ускоче. (Раде бесплатно, али са вољом: треба казнити убице златне коке; руководили смо радовима на изради невидљиве документације нерешивих проблема 25 година, а онда дођу неки индијанци и реше их у две сезоне. Шта сад, да тражимо друге нерешиве проблеме? Мислите да златне коке расту на дрвећу?)

Чак и у ПЛАНУ Мартија Ахтисарија за Косово и Метохију наводи се списак одређеног броја манастира и цркава Српске православне цркве, као и "историјских и културних места од посебне важности за заједницу косовских Срба", којима се, успостављањем заштићених области, пружа посебна заштита. Можда је могла да се служба заштите активно бави заштитом - израдом урбанистичких планова, пројеката санације и заштите и надзором над радовима. Коме је то препуштено - Цркви (новој Канцеларији за баштину Епархије рашко-призренске), УНМИК-у? Треба ли да нас пробуди "њихов" министар Ваљтон Бећири и најава базе споменика културе? (Имамо ми базу, само не знамо где је!)

Шта је заједнички именитељ намере и поступака да се омета или игнорише све оно што личи на стратегију Министарства културе, Министарства вера, Министарства економије, НИП-а, Цркве у области културне баштине? Да ли појединци у служби заштите забранама и ометањима штите некакав свој монопол над споменицима?.. Зашто се Завод не укључује или не намеће своју стратегију, ма какву, већ само тражи мале парице за своје мале планиће, као што су део сокла и стазе, део фасаде студеничке цркве, археологија у Градцу, "наставак активности на... "

Ако је то максимални узлет у заштити споменика културе, зашто му Министарство културе не намеће своју прокламовану "стратегију културне баштине"?

Или већ намеће? Влада Србије је донела одлуку да се формира Централни институт за конзервацију, који треба да се бави оним што је већ у опису посла Републичког завода...

Личи ли то на онај виц: "Е, бре, Милева, упало нам дете у блато, да правимо друго?

* А шта ћемо са (клингонским) Републичким заводом? Да ли се предвиђа социјални програм као за раднике Црвене заставе: неке привести неком корисном занату (33%), некима докупити стаж до пензије (33%), а остали могу да примају плату као до сада (социјални програм на радном месту, који укључује ону стазицу-фасадицу-археологијицу).

КЛИНГОНСКА АНТИСТРАТЕГИЈА...

Има ли где ту система? Да ли је антистратегија врста стратегије? Па јесте (као циклон и антициклон, као Арктик и Антарктик)...

Постоји ли тајни план (X-files) који спроводе Клингонци који су се инфилтрирали у службу заштите културне баштине да би сваку стратегију претварали у антистратегију, тј. у ПЛАН РАДА Републичког завода.

Основни постулати које "приоритети" и "додатни радови" морају у Плану за 2009. да задовоље су:

1. ЗАБРАЊЕНА је употреба израза који наговештавају целину било пројекта, било објекта. ОБАВЕЗНА је употреба израза: део фасаде, део порте, део објекта (прозор, саркофаг). Пример: не може да се користи израз "санација" или "истраживање објекта", већ је исправан израз "санација дела сокла" или "истраживање источног дела порте" или "израда пројекта бочног прозора"...

2. ЗАБРАЊЕНА је употреба израза који наговештавају завршетак било пројекта, било радова на објекту. ОБАВЕЗНА је употреба трајних и несвршених глагола. Пример: не може се користити израз "санација објекта" или "израда пројекта", већ је дозвољен израз "наставак санације", "наставак активности на изради програма", "наставак друге фазе", па и "почетак радова".

3. ЗАБРАЊЕНО је појављивање радова или пројеката за које постоји наговештаји да могу бити урађени или завршени. Таквима нема места у ПЛАНУ и морају бити поништени или морају да се раде други пројекти.

4. ЗАБРАЊЕНО је да се у ПЛАНУ појаве објекти који би били приоритети по стању у коме се налазе. ОБАВЕЗНО је да "приоритети" буду објекти на којима се конзерватори годинама или деценијама лепо и комотно осећају, без обзира на стварно стање објеката (стање је релативно, ако није јасно како да се радови продуже до +бесконачно, види тачке 1. и 2).

5. ЗАБРАЊЕНО је правити план са средствима из других извора, осим буџета Министарства културе, јер само он по величини одговара. Забрањено је да се конкурише за средства из других извора, а пројекти који би могли да буду финансирани од Мин. рада и социјалне политике или НИП-а, или Владе Србије биће поништени или прогоњени (синдром у конзерваторској клинго-патологији познат као Киза Ментол).

Спровођење антистратегије је од пресудног значаја за инфилтриране Клингонце. У случају да превагне стратегија, губе ваздух и угрожене су им виталне функције. А када је Клингонцу живот угрожен, нема тога што неће урадити. Ако треба, нека се направи "друго дете", али се од антистратегије неће одступити. Ако треба поништићемо све, само да сачувамо нашу фарму кока:

- пројекат за Авалу (неће вала Министарство рада извести све радове по пројекту Републичког завода - Авала је велика, може бити златна кока на многаја љета);

- пројекат за Градац (неће се од средстава Националног инвестиционог плана извести у једној сезони пројекат који је поручио Републички завод - прво треба "наставак систематских истраживања са североисточне стране" коју годиницу, а после полако, истраживања на цркви, па редом... од малог златног пилета порашће то у велику коку);

- пројекат за Пећку патријаршију (некако се измакло, па је у две сезоне од средстава Владе Србије црква санирана и фасаде обновљене, а "нерешиви проблеми" решени. Шта сада? Удри по конзерваторима који су то урадили и консолидуј се за даље. Не могу да се наставе радови на сликарству, већ ће Клингонци у ходу измислити нешто друго; можда прво "конструктивну санацију" или "истраживачке радове" или било шта. При томе, мора да ради конзерватор који зна како да се "ради" од 1983. године на сликарству, а да се то не види, како се израђује документација, а да је нема... Клингонска магија је основна храна златних кока, а пећку коку ваља оживети).

Где је ту Велика комисија? Да ли је под утицајем Клингонаца који се клањају ЗЛАТНОЈ КОКИ?. У претходном саставу је било 10 поседнутих од стране Клингонаца у Великој, са све Великим мајстором "Фреске-Су-Се-Навикле-На-Влагу" на челу. Сада је састав промењен, да ли је пелцер остао? Да ли ће Велика да спроводи СТРАТЕГИЈУ Министарства културе или клингонску АНТИСТРАТЕГИЈУ?

Можда су чауши само истрчали у офсајд, испуњавајући најмрачније жеље чланова Комисије (као у филму Sphere из 1998, где је ванземаљски поклон направио русвај међу научницима; али у филму глуми Шерон Стоун, а овде... брррр...)

Откривено је где су Клингонци боравили у претходном циклусу. Почетком седамдесетих година прошлог века је у Италији откривено да при Министарству пољопривреде постоји Одељење за мелиорацију Етиопије. Настала је велика брука у штампи, јер је Италија изгубила ту колонију још 1943. године. Ипак је у Одељењу још тридесетак година притајено седело тридесетак "стручњака", примало плате и писало неке програме, извештаје и правило планове рада типа "наставак активности на изради дугорочног програма...", "почетак израде менаџмент плана", "друга фаза истраживања, која предходе радовима на заштити" и слично... Стратегија се исплатила дуго времена, а по (случајном) откривању и распуштању Одељења, прешли су границу и отишли ка истоку, тражећи нове домаћине...

Док Клингонци не науче језик домаћина, морају домаћини да уче италијански... (што и чине, у радно време и о трошку пореских обвезника).

МАЛИ ЧАУШИ

Влада Србије је донела одлуку да се формира Централни институт за конзервацију, који треба да се бави оним што је већ у опису посла Републичког завода... ОК, то је озбиљан покушај да се спроведе најављивана стратегија у домену културне баштине. Направићемо "друго дете", то је једноставније, него да перемо оно прво.

Али, за кога раде Велика комисија и њени чауши? Да ли је и члановима Велике у интересу да се прави "друго дете", или Велика брине о себи и својим интересима (претходни председник О.К. "Фреске-Су-Се-Навикле-На-Влагу" је спречила да се ради на "њеном" Градцу, да ли је М.Ш. заинтересована да се не ради у Бањској, а М.Ч.М. и бивши члан З.З. заинтересовани да се не ради у Пећкој патријаршији ?... Да ли "известиоци" (Светлана Вукадиновић, Драган Станојевић) само одрађују посао за чланове Велике?

Велика комисија (назив Велика је усвојен да се нагласи значај комисије - као Велика Моштаница или Велики Мокри Луг, на пример) је одредила известиоце-чауше да оду и виде како изгледа Пећка патријаршија после радова на обнови. Комисија је одредила управо људе који су годинама "били задужени" (еуфемизам за одговорност) да изведу радове на заштити Пећке патријаршије и нису урадили НИШТА.

Ко су уопште Светлана Вукадиновић и Драган Станојевић, који своје мале извештаје дају Новостима, да их објаве. Питајте Google! Видећете да ти људи не постоје...

Да ли су њихови извештаји део "стратегије културне баштине", или само одбрана малих крадљиваца божјих дана. Драган Станојевић је 2008. године прославио 25 година нерада у Пећкој патријаршији. Са својим учитељем Зековићем је 1983. године залепио фластере по фрескама у Богородичиној цркви, Светом Димитрију и припрати и проблеме прогласио за нерешиве. Годинама је летовао, са многочланим екипама, на крају скинуо скелу у Богородичиној цркви и поставио је у припрати, па поново годинама летовао (у плановима и извештајима се то зове истраживачки радови и израда документације)... На крају је Управа манастира скинула и избацила двадесетогодишњу скелу из припрате... А документација? Па нема је, или је нацртана невидљивим мастилом на невидљивом папиру (у извештајима се то зове: никада се нису стекли услови за израду целовитог пројекта)... Ако је неко из Велике комисије и Министарства културе заинтересован, треба да зна да једини завршен посао на сликарству и једина документација која постоји у Републичком заводу потиче од Абдуле Гргурија, који је 1981. радио у цркви Светог Николе.

Драган Станојевић је у тиму Републичког завода за Пећку патријаршију већ годинама, никада није ни престао да буде... Па зашто не ради и зашто није никада отишао у Пећ, осим сада да оцењује радове својих колега. Па зато што су колеге радиле заводски посао за заводске дневнице, а он је тражио да му се плати тромесечни хонорар 7500 ЕУРА + тромесечне дневнице 6750 ЕУРА + да му се изгради нова зграда где би имао спаваћу собу, радну собу, трпезарију, собу за пријем, перионицу рубља... а цео "посао" би коштао 157.240 ЕУРА + зграда од 400 м2 око 200.000 ЕУРА (за ове паре је било предвиђена ОПСЕРВАЦИЈА фресака! Поређења ради, комплетни радови на истраживању, изради документације, санацји од влаге, реконструкцији фасада и сликарству од 2005. до 2008. године су коштали око 130.000 ЕУРА). Па пошто није добио шта је тражио, "нема услова" да ради, а пошто не ради, бар ће се осветити убицама златне коке... А и мора да чува себе и свог шефа-гуруа, јер су у пећкој Светој Богородици бушењем рупа у оригиналним носећим дрвеним гредама ослабили конструктивни систем целе источне стране цркве (Зашто, заман? Да нагласе и увећају нерешиве проблеме?).

Светлана Вукадиновић је такође у тиму за Пећку патријаршију већ годинама, али је њен максималан стручни узлет био да тражи да влагу у пећким црква решава НИС-Нафтагас! Као, они то знају. Наравно, НИС-овци су одбили тај посао (Да ли неко може да замисли лица људи у НИС-Нафтагасу који добијају писмо од РЕПУБЛИЧКОГ завода за заштиту споменика културе са молбом да дају понуду за пројекат санације цркава Пећке патријаршије?). Ако нечије стручно усмерење изумре као занат (као што је изумрло туширањe цртежа за књиге Милке Ч. М.), остане вам неупотребљиви "стручњак" - нема државни испит, нема лиценцу, нема право да потписује пројекте, нема право да изводи радове... Али има потребу или налог да брани шефицу која је уградила у темеље пећких цркава 160 кубика бетона, а веома је добро познато штетно дејство и најмањих количина цемента на фреске? Има образа да суди о нечијим радовима, а нема никакве своје.

Вештина да се прима плата, без резултата у облику пројеката на папиру или на терену наставила је да живи као наслеђе социјализма... Зато и мора да се прави "ново дете". Само пазите, господо, ако вам у Централни институт за конзервацију пређу овакви "стручњаци", само зато што су верне слуге, прећи ће и пошаст нерада...

Кажу чауши: "требало је да се уради озбиљан пројекат". Па што га нису урадили? Заборавили су да је 2004. године одржано пет састанака Стручног већа Републичког завода посвећених Пећкој патријаршији, са молбама и наговарањима да се уради пројекат за Пећку патријаршију (постоје и записници са састанака, а Станојевић је и тајно снимао састанке Стручног већа - вежбао за технолошки напредног чауша). Станојевић и Вукадиновић су на све начине изврдавали радни задатак, али сада имају примедбе на урађени посао.

Изволите, има још цркава на Косову и Метохији, зашто не покажете своје знање?

ВЕЛИКА КОМИСИЈА

А шта ће сироти мали чауши, када се Велика комисија и њихов нови председник понашају као Велики брат, о чему сведоче изјаве у Новостима, дана 17. јануара 2009. Забраниће се рад Албо-инжењеринга, забранићемо рад појединих стручњака, кривично ћемо да тужимо Гордану Марковић и Рајка Чубрића... Уосталом, све-ће-вас-бре-карамо!

Зашто Албо-инжењеринг, који је на позив Завода у 2006. години урадио два пројекта: за Пећку патријаршију и за манастир Градац? Пошто се 2007. године променила странка у култури и руководство у Заводу, Завод је поништио сопствене услове за Градац. Сада имамо нову Велику комисију, која има ћеф да ретроактивно кажњава Албо-инжењеринг који је радио пројекте по условима Републичког завода. Ако је Завод поништио своје услове, зар онда није проблем у Заводу, а не у Албо-инжењерингу? Или је проблем у томе што су пројекти урађени као донација, а Бео-инжењерингу ће Завод скупо да плати нови пројекат за Градац. (Кажу на Банији: бадава се ни Христов гроб не чува!)

Да ли је Министарство културе свесно да је Велика "Комисија у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству" (образована 23. октобра 2008) добила овлашћења која прелазе оквире Закона о културним добрима. Да је створено незаконито тело, паралелно са постојећим заводима, које је са еланом и радошћу почело да користи своја овлашћења.

По Решењу, Комисија им задатак да: врши увид у стање споменика културе, предлаже листу приоритета као и врсте радова, сагледава могућности редовног финансирања од стране Министарства културе и из других извора, врши преглед програма, пројеката и елабората за радове, даје мишљење о исправности методолошког приступа и конзерваторског поступка на културном добру и заштићеној околини, даје мишљење о предложеним условима, даје мишљење о будућим предлозима за проглашење културних добара.

Ово су послови које имају Заводи за заштиту споменика у свом опису, а то је и одређено Законом о културним добрима. Комисија мишљење са оценом доставља Министарству културе, Републичком заводу, територијалном заводу и руководиоцу радова (дакле, није саветодавна комисија Министарства, већ своје мишљење као дефинитивно шаље одмах свима).

Комисија одређује известиоце, који презентују туђи рад, чиме се такође нарушава објективност рада Комисије (а у случају Вукадиновић-Станојевић то је извесно, ангажовани су људи који нису урадили свој радни задатак у Пећкој патријаршији).

Заиграна Комисија је на својој првој седници одлучила да је "приликом планирања активности на културним добрима потребно прво прибавити мишљење Комисије", чиме се Комисија ставља не само изнад изнад Закона, већ изнад логике (замислите бабу која има кућу у амбијенталној целини у Земуну која би да отвори лежећи прозор у тавану - приликом "планирања активности" мора да пита Комисију?!). Комисија је заборавила на право прве брачне ноћи" (у случају да неко од конзерватора реши да се ожени или уда, мораће прво да се обрати Комисији), али ће овај пропуст Комисија вероватно исправити на својој другој седници.

Има ли где ту стратегије?

Ако Велика комисија буде само спречавала започете радове или се бавила већ изведеним радовима, видеће се да је то само организација за заштиту интереса сопствених чланова и њихових позиција, са стандардном структуром, која укључује и војнике-чауше (Велика комисија за Пећку патријаршију-Градац-Бањску)...

Ако није тако, чланови Велике комисије, изволите на Косово и Метохију, па сходно Решењу које имате, утврдите стање споменика културе, одредите приоритете, предложите врсте радова, методолошки поступак и сагледајте могућности финансирања...

Дотле, (клингонски) Републички завод може да настави да спава...