_
_
Драматично лице пећких фасада, презентованих за читање...
Гласник Друштва Конзерватора Србије 32
ОБДУКЦИОНИСТИ И ТАОЦИ "УГРОЖЕНОГ КУЛТУРНОГ БЕТОНА"
Стручна јавност је са великим нестрпљењем дочекала нови број Гласника ДрКСа. Очекивало се да број 32 донесе важне одговоре на конзерваторска питања:
1. Да ли се могу малтерисати цркве које
су биле малтерисане, а које су конзерватори обили у наступу истраживачке страсти?
2. Ко је известио Скупштину ДрКСа о радовима у Пећкој патријаршији?
Одговори су стигли у облику чланка на страни 200 Гласника ДКС:
"Угрожено културно наслеђе"
који представља реферат М.Ч.М. прочитан на Скупштини Друштва конзерватора Србије, која је одржана 15. јуна 2007. године у Великом Градишту. Реферат је представљао основу да се после Скупштине саставе Закључци са Скупштине, са клеветом да су радови у Пећкој патријаршији "проузроковали ненадокнадиве губитке и уништили материјалне остатке непроцењиве културно историјске вредности"? Закључци-Протоколи су били основа за деловање на спречавању завршетка радова на архитектури и наставка радова на сликарству у Пећкој патријаршији...
М.Ч.М. је имала потребу да упозна конзерваторе са проблемом "малтерисања фасада цркава Пећке патријаршије", односно проблемом рада Републичког завода за заштиту споменика културе на санацији и заштити цркава Пећке патријаршије.
Зашто?
Због малтерисања фасада.
Зашто "не би требало малтерисати фасаде цркава Пећке патријаршије"?
Зато, јер "на њиховом лицу читала се целокупна историја овог црквеног средишта, драматична колико и историја српског народа".
__
Драматично лице пећких
фасада, презентованих за читање...
Ово је први пут да се јасно наведе један једини аргумент против обнове фасадног малтера. До сада је постојало само "не може", "не би требало", "није дозвољено" да се обнови оно што је било 700 година омалтерисано и што је пре 70 година конзерватор обио, током истраживачких радова...
Узгред, српски народ је имао такву историју, да би доследна примена овог принципа значила да се све што постоји чува у рушевинама, а ако је нешто остало читаво, да се обије и оголи. Само је старо, запуштено и влажно вредно научног читања...
Манир обијања или немалтерисања су прихватили и без разумевања понављали и примењивали следбеници "конзерваторског принципа" огољавања цркава, док у потрази за аргументима нису дошли до имбецилне тезе о фрескама које су се временом "навикле на влагу", па се цркве не смеју малтерисати "да фреске не доживе шок". А прибегло се и магији и плетеним корпама...
Како се дошло до "конзерваторског принципа" о обијању малтера и фуговању цркава? (Иначе, нема у природи и друштву ништа еластичније од тзв. конзерваторских принципа; они су као ластиш од гаћа.) Манир обијања фасада цркава је до српских конзерватора стигао од немачке конзерваторске школе, чији су "учењаци" обијали пољске цркве у 18. веку, како би се "потврдио" германски и готички културни утицај на делу окупиране пољске земље. Систем обијања у "научне" сврхе су прихватили неки наши старији конзерватори и почели да га примењују у Србији.
_
_
Детаљи фасада пећких
цркава, драматично презентованих за читаче историје
Ђурђе Бошковић пише о својим радовима у Пећкој патријаршији 1931-1932. године (Ђ. Бошковић, Осигуравање и ресторација цркве манастира Св. Патријаршије у Пећи, Старинар, књ VIII-XIX, 1933-1934, 92-159) и каже да после обијања фасадног малтера цркве "нису могле бити поново малтерисане"! Разлог за овај поступак се види на примеру саркофага патријарха Максима у Пећкој патријаршији, коме је 1931. године Ђ.Б. уклонио дно и испод њега озидао просторију око археолошког ископа. Ова просторија испод ћивота треба да служи да научници у њу силазе и разгледају црвени фасадни малтер који је очуван на зиду цркве! Остављен је и капак за силажење у "гледаоницу", а остаци патријарха су остављени на земљаном поду ове просторије, да их научници прескачу... Тако су и фасаде огољене и остављене отворене, да их "читају" потоњи научници...
Шта раде ученици Ђурђа Бошковића, и следбеници ученика? Настављају манир и врше обдукцију: обијају цркве, а фасаде фугују да би се "читала целокупна историја"...
Цркве у савременој српској конзервацији морају по жељи конзерватора-обдукциониста да буду обијених фасада - да се види "лице". Да ли нешто има лице, ако се скине његов омотач? Како ли би изгледали људи, да се обдукционисти питају: да ли би ходали одране коже, да се читају као анатомски уџбеник?
Памела Андерсон виђена очима "обдукциониста"
- читајте њено лице...
Радослављева припрата у Студеници је 700 година имала фасадни малтер, који је обио конзерватор 1953. године и фуговао је продужним малтером, па још жуто тонираним, да буде лепше! А пише да је обијао малтер, који је првобитно био црвено бојен!
Обијена је и црква Св. Николе у Студеници, и Савина трпезарија... и фуговане продужним малтером, иако такав изглед не презентује ни једну њихову фазу, осим помодне фазе у српској конзервацији 20. века (која је фарсично-трагична верзија германске конзервације - фарсична по струку, а трагична по споменике).
Сопоћанско сликарство је прекривено шалитром, само због конзерваторске моде огољених фасада (иако је Комисија УНЕСКА још почетком 70-тих година прошлог века препоручила обнову фасадног малтера сопоћанске цркве, ако желимо да сачувамо фреске)... Не само што је одбила да реализује препоруку и омалтерише цркву, архитекта-конзерватор је још постала Председник Велике комисије, што ће помоћи да и друге цркве остану неомалтерисане...
Делови фасада цркве манастира Жича су неомалтерисане. Зашто? Да се чита историја? Ало, историја се чита у школи!
Црква манастира Градац је првобитно била омалтерисана, али архитекти-конзерватору његови "конзерваторски принципи" нису дозволили обнову малтера на фасадама! Да се потврди германско-готички утицај, који ни Јелена Анжујска није тако замишљала? Републички завод за заштиту споменика културе је "поништио" постојећи пројекат санације градачке цркве, зато што је пројектом предвиђено малтерисање фасада! Штавише, Велика комисија тврди да би се малтерисањем "нанела огромна и ненадокнадива штета", као и да су оштећења на цркви која видите "неистинита". Велика комисија донесе мишљење, а Републички завод донесе Решење. Круг је затворен - Градац има озваничено "одране" фасаде. Научници, читајте "њихово лице"!
А градачке фреске? Нека се навикну
на влагу! А ставићемо и магичну корпу!
Ако се не навикну? Тим горе по њих, боље имати "конзерваторске принципе"
него фреске!
Овакав обдукционистички однос према црквама годинама подржава руководство ДрКСа и редакција Гласника, јер спречавају објављивање извештаја о стању цркава Пећке патријаршије (извештај о стању архитектуре, стању сликарства и физичко-хемијски извештај), а омогућавају да они који имају научно-саможиви однос према културној баштини намећу своје ставове. Тако се догађа да малтерисање цркве са које су конзерватори обили малтер буде окарактерисано од стране "обдукциониста" као "уништавање материјалних остатака непроцењиве" ...
Судећи према Закључцима Скупштине, одржане у јуну 2007, Друштво конзерватора је у позицији таоца групе старијих конзерватора и њихових следбеника са "научно-обдукционистичким" односом према културној баштини... Уместо да се број талаца смањује, сада им се прикључио и Републички завод...
Конзерватори-обдукционисти су помоћу Велике
комисије успели да спрече да се радови на санацији и заштити архитектуре
цркава Пећке патријаршије заврше, а на сликарству наставе у грађевинској сезони
2007. године.
Успели су да Градац остане незаштићен
и несаниран...
Циљ је остварен, "конзерваторски
обдукционизам" и "германско-готички културни утицај" победили
су у Србији у 2007. години!
Живела некрофилија!
* "Некрофилним односом" је историчар уметности, игуман цетињски, о. Лука на Округлом столу о Пећкој паријаршији, у новембру 2004. године, потпуно тачно назвао научно-обдукционистички однос према пећким црквама...
Да ли у реферату о "угроженом наслеђу" има још нешто, осим "лица за читање"?
Има. "Предлог за малтерисање цркава заснивао се на нетачној тврдњи да су фасаде цркава Пећке патријаршије, приликом рестаурације коју је обавио Ђурђе Бошковић, фуговане продужним малтером, упркос врло јасно објављеном извештају Бошковића, да је коришћен кречни малтер 1:3, без примеса цемента." (Угрожено културно наслеђе Милке Чанак Медић, Гласник 32, стр. 200).
Извештај је можда "врло јасно објављен", али су јасне и физичко-хемијске анализе урађене 2005. године у лабораторији Републичког завода за заштиту споменика културе на 25 узорака малтера узетих са фасада. Анализе су показале да су сви конзерваторски малтери, који су били уграђени у спојнице обијених фасада Пећке патријаршије, били справљени са мањим или већим садржајем цемента. Спојнице на фасадама, које су изведене током поправки 1983. године (под руководством М. Чанак Медић) урађене су тонираним малтером који је имао највећи садржај цемента...
Ђурђе Бошковић у свом извештају о радовима у Пећкој патријаршији на више места наводи да је користио "нормалан малтер" што је еуфемизам за продужни малтер, дакле малтер који садржи цемент (па се продужава кречом). И М.Ч.М. у Жичи користи "чист кречни малтер са додатком акрилика", како је сама изјавила (а на крају је испало да је то нека шљака са акриликом!). И О.К. је за Милешеву користила "чист кречни малтер", али се прича да је на радилиште у бурадима долазио полицем... Конзерваторска "природна лепота", мало коригована силиконом, акриликом и полицемом...
Шта
је још "врло јасно објављено"?
"...конзерватори који раде, као сметњу спомињу и 20 кубика бетона који је уграђен у темеље цркве. Међутим, требало је знати да су између два светска рата све цркве биле обухваћене бетонским обручима. Такав један обруч спушта се до темеља саме цркве" (др Милка Чанак Медић, интервју Политици, 13. март 2006).
На црквама у Пећкој патријаршији радио је Ђурђе Бошковић 1931-1932. године, а тада није уграђиван бетон у темељну зону већ само у серклаже у горњим зонама припрате и купола. Бетон је у темеље уграђиван у два наврата, 1962. и 1983. године. Постоји у планотеци Републичког завода "врло јасно" нацртан пројекат бетонских канала који јашу један другог (као оне црвено-црне бубе) и бетонских испуна око темеља цркава који је израдила М.Ч.М. 1983. године (на слици је цртеж из пројекта).
Огромне количине неконструктивног бетона уграђене су под руководством М.Ч.М. уз темеље цркава (97 м3), а ломљеног бетона испод тротоара (63 м3)... Вода је била затворена у старим бетонским каналима, а једини пут за евакуацију влаге и соли из бетона је био кроз зид цркава и преко површине фреско-малтера (лабораторијске анализе су показале да су соли на фрескама истоветне онима из бетона).
Које је то онда "угрожено културно наслеђе", или су угрожени само нечији лик и дело? Да ли је бетончина у Пећкој патријаршији "угрожено дело"?
Да ли су Друштво конзерватора Србије, Редакција Гласника и Републички завод за заштиту споменика културе таоци "угроженог културног бетона" ?
Галерија слика огромних количине неконструктивног ливеног бетона уграђених под руководством Милке Чанак Медић у темеље цркава Пећке патријаршије (97 м3 - око 240 тона), а ломљеног бетона испод тротоара (63 м3 - око 160 тона):
Из 100 кг портланд-цемента, који садржи 0,1 % Na2O, настаје око 460 г соли (Na2CO3.10H2O). Количина од два шлепера цемента, који је био уграђен у темеље пећких цркава, може под утицајем воде да начини 220 килограма соли! Пошто је бетон био уредно затворен премазима битумена, а влага заробљена у каналима са затвореним одводима, једини пут за евакуацију влаге и растворених соли је био кроз темеље и зид цркава, остављајући наслаге соли на фреско-малтеру...
Тако се, конзерваторским захватом, добија изглед цркве на чијем "лицу
читала се целокупна историја овог црквеног средишта, драматична колико и историја
српског народа"...
А шта је фалило Пећкој патријаршији од настанка цркава до Ђурђа
Бошковића? Омалтерисане фасаде нису биле довољно драматичне?
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ