Изглед цркве манастира Градац са западне и југозападне стране
Манастир Градац
Стање цркве Благовести
Црква Благовести је обновљена у периоду од 1962. до 1975. године, после тристагодишњег трајања као рушевина, а данас је у веома лошем стању. Разлог стања грађевине, посебно остатака фреско сликарства је недоследно спроведена обнова. Црква је зидана и обновљена сигом, али је првобитно споља била покривена изузетно квалитетним двослојним малтером, који при обнови није реконструисан. Због продора атмосферске воде кроз сигу црква је константно влажна, а зидне слике су под слојевима соли која се при сушењу влаге кристалишу по њима и при том разарају бојени слој и фреско-малтер.
Изглед цркве манастира Градац са западне и југозападне
стране
Изглед цркве са јужне и северне стране. Фасада
цркве која је првобитно била заштићена малтером, приликом реконструкције је
остављена неомалтерисана и фугована продужним малтером, у маниру германско-готичке
конзервације. Зидови су влажни
по целој висини после падавина, али је у доњим зонама због стално присутне влаге
дошло до деградације блокова сиге.
Због велике и готово стално присутне влаге на површинама без фресака образују
се колоније алги и лишајева у нижим зонама. Док је трајала као рушевина ниже
зоне цркве су биле засуте наносима муља и сопственим порушеним материјалом и
временом је разграђени малтер у спојницама заменила земља. Приликом радова на
обнови, што се сада види у бројним оштећеним спојницама, из спојница није уклоњено
блато већ су само фуговане продужним малтером. За рeлативно кратко време од
обнове ове спојнјице у зони сокла под притиском смрзнутог блата почеле су да
пуцају и испадају, а из земеље иза њих почиње да расте зеленило. Већи део површине
блокова сиге у нижим зонама покривен је лишајевима.
Детаљи сокла са јужне стране цркве, где је већина
блокова сиге деградирана влагом, а вода неометано улази у језгро зида. После
лишаја и маховине, на погодној подлози расту сложеније биљне врсте.
Детаљи сокла са северне
стране цркве, где се поједини блокови распадају. Јаке спојнице од малтера са
цементом отпадају, показујући да је иза њих затворена земља у простору између
блокова. Цемент доприноси деградацији основног материјала.
Блокови сиге у зони сокла видно пропадају пуцају и испадају из својих лежишта, посебно су угрожени угаони делови лепо профилисаног сокла. Контрафори који нису конструктивно везани за темеље и зидове видно су одвојени од цркве јер су спојнице између равни зидова и контрафора испуцале. На површинама зидова видљиве су нове пукотине које осим преко спојница иду и преко блокова сиге. Разлог овој појави можда је и у околности да темељи нису статички консолидовани, већ је вертикалним и хоризонталним серклажима уграђеним у надзиђиване делове изведено статичко обезбеђење објекта. Никакве интервенције нису при обнови цркве изведене у темељној зони, па дубина темеља није била поуздано утврђена.
Изглед угрожених угаоних делова профилисаног
сокла, влага и растиње разарају сигу која није заштићена малтером.
Остаци првобитног малтера на источној фасади
цркве. Танак, углачан слој кречног малтера је штитио зидове од сиге и фреске
у унутрашњости од влаге. Сви подаци за реконструкцију малтера постоје, али конзерватори
који су радили на обнови цркве нису желели да примене најбољу могућу заштиту
порозних зидова.
Пукотине на југоисточном контрафору - пукле
су и конзерваторске спојнице од малтера који садржи цемент (прва слика). Пукотине
у зиду северне певнице, које пресецају и блокове сиге и конзерваторске спојнице,
што показује активност и после радова на обнови (друга слика).
Унутрашњост цркве је такође неомалтерисана и црква делује незавршено и грубо
- што није никада била намера ктитора и градитеља. Велике количине кристалисаних
соли на површинама фреско-малтера и површине зидова под зеленим алгама одају
слику неконтролисаних продора воде до унутрашњости.
Изглед унутрашњости цркве Благовести - конзерваторска
презентација даје утисак архаичности
и "пећинастог изгледа", који је појачан влажним, неомалтерисаним зидовима.
И унутрашњи зидови цркве су нападнути лишајевима и маховином.
Директна веза споља-унутра: јужни зид наоса са спољне
стране са јасним местом продора воде кроз порозну сигу (прва слика) и исти зид
са унутрашње стране, где је ктиторска композиција нападнута влагом и солима
(друга слика). Вода продире у зид, раствара соли, суши се на површинама фресака
и оставља наслаге соли.
Детаљ ктиторске композиције на јужном зиду наоса, са невероватним
наслагама соли.
Снажно исољавање и школски пример крајње угрожености
зидова и зидног сликарства, пример је до чега доводи повођење за немачком конзерваторском
школом да се све грађевине прилагођавају готичком изгледу, па чак и православне
богомоље. Став да се обије све што се може (Пећка патријаршија, Радослављева
припрата, Савина трпезарија, Никољача), а да се не обнови малтер где је постојао
(Сопоћани, Градац), доводи неминовно до пропасти онога што је највредније у
црквама - фреско-сликарства.
Изглед северозападног угла наоса градачке цркве,
који подсећа на влажне ранохришћанска катакомбе, што црква Благовести никада
није била, нити је то била намера ктитора и градитеља.
Влага потиче првенствено од атмосферске воде која продире кроз зидове односно
кроз порозне блокове сиге којом је црква у целости озидана, а до интензивне
појаве влаге у зонама сокла и због тога што спојнице између блокова сокла нису
очишћене од земље већ су само покривене новим малтером. Део влаге потиче и из
темељне зоне, односно из капиларног пењања воде кроз језгро зидова и нове спојнице
од продужног малтера. Како су у току археолошких истраживања 2005. коначно утврђене
дубине темеља, као и особености тла на коме је заснован манастирски комплекс,
дефинитивно су јасни разлози појаве влаге у зидовима цркве и могуће је извести
заштиту цркве од влаге. Пројектантски биро АЛБО-инжењеринг
израдио је у 2006. години Пројекат заштите и презентације цркве манастира
Градац (одговорни пројектант је арх. Марија Јовин).
Пројекат је урађен по условима и има сагласност Републичког завода за заштиту
споменика културе.
Али, можда "влагу не треба уклањати, јер су се фреске већ навикле на њу", што рече на Округлом столу у Републичком заводу за заштиту споменика културе у новембру 2004, архитекта мр Оливера Кандић, која је извела обнову и презентацију цркве манастира Градац, а сада је председник Велике комисије, која треба да даје мишљење о радовима на споменицима културе од изузетног значаја... (Слушаоци су добили и допунско објашњење да би у случају спречавања дотока влаге "фреске могле да доживе шок".)
А шок би вероватно доживеле и алге и лишајеви који сада одлично успевају на унутрашњим зидовима градачке цркве...
За конзерваторску струку
би било значајно да аутор терије о навикавању фресака одговори да ли је за очекивати
да влажним фрескама израсту шкрге и пераја, како би се још боље прилагодиле
животу у води?
Одговор послати на адресу Повереника
за информације од јавног значаја, или директно на адресу Друштва конзерватора
Србије (ради обављивања у следећем броју Гласника Друштва конзерватора Србије).
Али, ако су се фреске навикле, да ли је онда у цркви манастира Градац потребна
магична корпа од врбовог прућа?
Јесте, да би се и корпа навикла на влагу!
Предлог: у оквиру стручног конзерваторског испита увести предмет "Еволуција фресака у влажној средини", где би се проверавало знање кандидата о фреско-сликарству (Фреска се слика на ВЛАЖНОМ малтеру, па ако је настала у влази, влага може само да јој прија...), развојном путу фресака у влази, времену потребном за стварање навике, настанку живота у води, итд... Поред познавања литературе ("Све је вода и у воду оде", "Градац, историја и архитектура манастира") и типологије (мала, средња и велика навика), кандидат би био дужан да изради "Елаборат о навикавању фресака на влагу у цркви ...". Ради се о веома специјалном знању, тако да ментор може бити само председник Велике комисије.
Историјат
конзерваторских радова
Стање комплекса и објеката манастира
Стање цркве Благовести
Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ