Манастир Градац
Стање комплекса и објеката манастира
Манастирски комплекс
Након обнове цркве, изградње прилазног пута, а недуго затим и изградње конака,
манастир Градац настаниле су монахиње. Ма колико скромне, потребе мале монашке
заједнице нису благовремено сагледане и приликом пројектовања конака није на
одговарајући начин решено питање грејања, смештаја огрева и минималне економије.
Изглед манастирског комплекса
са југозападне стране, поглед на главну манастирску капију, десно је "хотел
за кокошке", а у средини, иза леђа манастирског конака, уствари на главном
прилазном путу, формира се економија, са пластеником, вођњаком и примереним,
дрвеним кокошињцем.
У непосредном окружењу и на прилазу нису решавани простор за паркирање возила, положај санитарног објекта за посетиоце и прилаз посетилаца главном улазу у манастир. По изградњи конака, ове околности имале су за последицу низ неповољних решења како у самом конаку тако и у непосредном окружењу манастира.
Прилаз
Котларница изграђена у бедемском зиду, димњак прислоњен уз јужну фасаду конака,
накнадно изграђено бетонско степениште и неуређен земљани пут чине оквир главног
прилаза манастиру и главној, западној капији. А испред западне капије кокошињац,
односно "хотел за кокошке" (како ову зграду, коју је лоцирао и пројектовао
арх. М. Лукић, називају у манастиру).
Поглед на манстир са прилазног
пута и паркинга (прва слика са погледом на цркву која "вири" иза клозета,
друга слика приказује "улаз" кроз оградни зид). Лакше је измислити
нови главни улаз у порту, него бољу локацију за кокошињац од оне уз средњовековну
капију, али се тиме мења урбанистичка матрица манастира.
Пошто је изградњом кокошињца главни, средњовековни улаз у порту деградиран, решење је нађено пробијањем оградног зида и формирањем новог главног улаза, на месту где га никада није било. На паркингу пред новим улазом лоциран је и пројектован клозет за посетиоце (М. Лукић), који затвара визуру на цркву (клозет има и спрат, који успешно заклања и куполу цркве). Ово је резултат непостојања плана уређења манастирског комплекса, односно стихијског и парцијалног рада на појединим објектима. Лоцирање помоћних, санитарних или економских објаката на прилазној визури је уобичајено (примери Милешеве, Наупаре, Сопоћана).
Црква Светог Николе
Источно од цркве Благовести на стени изнад платоа порте саграђена је мала црква
једноставне основе посвећена Светом Николи. Правоугаоне основе и апсиде није
оријентисана у правцу исток-запад, јер је облик стене на којој је изграђена
диктирао постављање подужне осовине богомоље. Зиданa сигом, на срећу је избегла
обијање фасадних зидова (германска конзерваторска школа), али запрскавање воде
са уских кровних стреха изазвало је појаву влаге у цркви.
Звоник
За овј објекат би се могло рећи да представља привремено решење, због локације
у тесном простору између конака и стене на којој је црква Св. Николе, тако и
по облику и избору материјала од кога је саграђен.
Изглед цркве Светог Николе и дрвеноиг звоника
са југоисточне стране, сада задње или економске стране манастира, односно са
са некадашњег главног прилаза манстиру (прва слика). Изглед цркве Св. Николе
и звоника из порте (друга слика).
Конак
Заснован на габариту старог објекта, конак по начину обраде фасада и употребљеним
стилским елементима представља мешавину приморске и шумадијске архитектуре.
Иако значајних димензија није организацијом простора прилагођен потребама и
начину живота монаха - пројектоване су само четири собе, а значајне површине
су под комуникацијама, ходницима и степеништима. Нема остава, а простор предвиђен
за котларницу на најприступачнијем делу приземља преименован је у собу за пријем
посетилаца. Котларница је уграђена у дебљину обимног зида потпуно непрописно
и представља потенцијалну опасност како по монахиње тако и по сам објекат.
Изглед конака изграђеног на јужној страни порте,
на темељима старог конака (пројектант М. Лукић). Западна страна је прилазна,
са делимично реконструисаном капијом, изглед конака од главне капије (прва слика)
и из порте (друга слика).
Изглед новог конака са јужне стране, односно
са некадашње главне прилазне стране.
Економија
Ни простор економије није планом дефинисан. Скромна по садржају лоцирана је
наспрам главне капије, где је пројектован и изграђен велики кокошињац. Овај
простор је на путу бујице, катастрофалне у дугим временским размацима, која
је по свему судећи и главни узрок рушења како првобитног светилишта, тако и
познате нам градачке цркве. У периоду реконструкције цркве у два маха су израђени
бујичарски канали, али је и овај други запуштен и у случају навале великих вода
неће бити довољна заштита постојећим објектима. Уз економске објекте засађен
је воћњак који ће их у догледно време заклонити од погледа са главног прилаза.
Изглед полустихијски формиране
економије на некадашњој прилазној, јужној страни манастира. Прво је ова страна
деградирана лоцирањем зиданог кокошињца у непосредној близини главне улазне
капије у манастир , а затим је дошло до изградње новог, употребљивог кокошињца
од дрвета, па пластеника, кавеза за паунове...
Изглед зиданог кокошињца који
у манастиру зову "хотел за кокошке", изграђеног у непосредној близини
средњовековне, главне манастирске капије (пројекат М. Лукић). Намера манастира
је да објекат уз невелике интервенције претвори у гостински конак, с обзиром
да у постојећем конаку нема места за госте.
Историјат
конзерваторских радова
Стање комплекса и објеката манастира
Стање цркве Благовести