Црква
Св. Апостола изгубила је живопис са вертикалних површина зиданих
једрим каменом, односно са површина зидова старије грађевине због дејства влаге
која је из необезбеђених кровних увала доспевала у зидове током дужег временског
периода. На спољним површинама зидова олтарске апсиде била је видна пукотина
у спојницама које је израдио Ђурђе Бошковић и која иде од венца надоле, поред
каменог оквира олтарског прозора и на којој су већ пукла два контролна маркера,
постављена крајем осамдесетих година. Пукотина досеже до најнижих зона фасаде.
Једини маркер који није пукао је из 2004. године.
Изглед источног дела цркве Светих Апостола и апсиде Богородичине
цркве. Пукотина која је праћена маркерима, спушта се поред прозора до темељне
зоне. У горњој зони је крпљена цементним малтером. Са јужне стране апсиде су
потклобучени фрагменти старог малтера испране боје, а фуговање спојница малтером
са цементом се добро држи.
Приликом истраживања
темељне зоне, уклоњен је отворени бетонски канал и тротоар од плоча беловодског
пешчара постављених у слоју песка преко бетонске плоче. Бетонски канал је био
утопљен у масу мршавог бетона којим је био испуњен претходни бетонски канал.
Испод бетонске плоче, подлоге тротоара, био је слој ломљеног бетона и шута у
дебљини од 40 см који је потицао од претходне подлоге камених плоча и од претходног
бетонског тротоара. Први, доњи бетонски канал је израђен 1962. године, када
је темељ обложен бетоном и премазан битуменом. Тада су уклесани жљебови у доњем
делу фасада, вероватно да би цементна облога и битуменски премаз боље заштитили
темеље од воде. Други, отворени бетонски канал, израђен је 1983. године, када
је горњи део темеља поново премазан битуменом.
Апсида и проскомидија цркве Светих Апостола
током уклањања отвореног бетонског канала пре радова - темељи су комплетно обложени
ливеним бетоним, а простор између два бетонска канала је такође наливен бетоном.
Испод слојева бетона је нађен бетонски канал из 1962. године
који није затворен бетоном, већ је служио као скупљач воде, која није имала
где да отекне. Бетон у темељној зони је стога био стално влажан, док се капиларно
не исуши кроз зидове цркве. Изглед канала уз проскомидију цркве Светих Апостола.
Слој шута и ломљеног бетона испод тротоара око Св. Апостола је представљао дренажу
за околни терен, прикупљао понирућу атмосферску воду и спроводио је до темеља.
Вода се сакупљала у најнижој тачки и остајала заробљена у зони доњег бетонског
канала чије дно није било сасвим испуњено мршавим бетоном. Бетон доњег канала
и мршави бетон су били стално влажни, као и облога око темеља, а због постојања
битуменског премаза, влага је могла да се евакуише само кроз зидове цркве. Показало
се да је пројекат из 1983. доследно реализован, чак и у томе да се дно доњег
канала не испуни мршавим бетоном, тако да је представљало реципијент за процедну
воду.
Дебели слој ломљеног бетона испод тртоара је
служио као дренажа околног терена и спроводио воду до темеља цркве Светих Апостола
где је стајала у затвореном бетонском каналу док не испари кроз зидове цркве.
Укупна количина ливеног бетона која је била у темељној зони је 29,50 кубних
метара (горњи и доњи бетонски канал и испуна од мршавог бетона, као и 20 кубних
метара ломљеног бетона који се налазио испод тротоара.
Црква је зидана углавном сигом, у доњим зонама и блоковима пешчара, док су темељи
озидани речним облутком, веома неуредно и са великим испадима ван равни зида.
По уклањању бетонских облога и канала, показало се да је темељна зона растрешена
и да је дно темеља на различитим котама. Читаве зоне темеља су биле са распалим
примарним малтером, посебно делови ван равни зида и темеља. Пукотине и прслине
у продужном малтеру које су се јављале на фасади, пружале су се кроз темељну
зону као широке пукотине.
Јужна и северна певница цркве Светих Апостола
и ђаконикон, са несанираним широким пукотинама, које су биле само покривене
спојницама од малтера са цементом. У спојницама је била земља и прах од старог,
распалог малтера. Изглед ђаконикона Св. Апостола, са широким пукотинама и растрешеног
зида.
Обијање спојница од продужног малтера са зидова црква Св. Апостола, посебно
источног дела, показало је да су те спојнице повезивале сигу и камен, а да је
првобитни малтер којим је црква зидана пропао. Спојнице су биле широке како
би се постигло поравнање неравних површина зидова и биле су премрежене финим
пукотинама. Испод тих прслина и пукотина су биле озбиљне, лоше саниране или
несаниране пукотине од којих је најопаснија била она која је од венца испод
крова апсиде ишла до темена лука источног олтарског прозора па се поред северног
допрозорника спуштала средином зида до дна темеља. Ову пукотину су конзерватори
деценијама пратили постављањем маркера, од којих је само један био цео (постављен
пре неколико година, док су они старији пукли). Цркву је истражио и санирао
Ђурђе Бошковић, обивши при томе све позније малтере, осим фрагмената црвено
обојених малтера.
На источној страни цркве Св. Апостола постојало је неколико веома угрожених
малих остатака првобитног фреско-малтера тамноцрвене боје из прве половине 13.
века. Нађени су и остаци малтера и орнаментике из 14. века. Ови новији премази
прилично су оштетили пулверзирани слој тамноцрвеног пигмента и малтера. Црква
Светих Апостола је првобитно у целини била обојена тамноцрвеном бојом. О томе
сведоче преостали мали фрагменти обојеног малтера. Вероватно је фреско-малтер
већ био оштећен у време када су грађене цркве Св. Димитрија и Богородичина (или
припрата) и Св. Апостоли су омалтерисани обичним кречним малтером и обојени
квалитетном црвеном бојом нешто светлије нијансе. Тада је црква украшена сликаним
орнаментима око прозора и испод венаца на тамбуру, розетама на кубичном постољу
и фризом испод венаца апсида.
Изглед северне и источне стране кубичног постоља
цркве Светих Апостола, са очуваним фризом испод венца и пломбама од малтера
са цементом.
На куполи су под венцима сликане цик-цак лучне траке чија је боја углавном избледела,
али су видљиви трагови урезаног цртежа у свежем малтеру као и мањи остаци сликаног
слоја испод самог венца. На постољу куполе испод венца је фриз са орнаментима
шах-поља. Кружне розете, ишчилеле боје и са малим сликаним траговима, налазе
се на источној, јужној и северној страни постоља куполе, а бело оперважена линија
круга улази у део оквира - водоравне линије фриза шах-поља. На северној страни
крака трансепта сачувани су мали остаци декоративне сликане цик-цак орнаментике,
можда делови розета. На уложинама прозора на куполи, са којих су уклоњене пломбе,
откривени су остаци сликаних украса. Вероватно је приликом уграђивања транзена
на куполи обијан малтер само са једне стране, тако да су декоративни сликани
украси очувани са друге стране отвора. Прозори и уложине су опшивени продужним
малтером који је сачувао остатке украса око прозора што даје могућност потпуне
реконструкције.
Детаљ јужне фасаде цркве Св. Апостола са фрагментом
првобитног фасадног малтера из 13. века и малтера из обнове у 14. веку (лево).
Детаљ очуваног сликаног фриза испод венца апсиде цркве Св. Апостола и испод
њега фрагмент првобитног фасадног малтера (десно).
На тамбуру и кубичном постољу су током радова 1932. године обијени сви познији
слојеви малтера који су штитили зидове, задржан је најстарији очуван слој (други,
од обичног малтера), а зоне без малтера су пломбиране продужним малтером. Тај
нови малтер је био слабије обојености од оригиналних остатака, да би се видела
разлика између старог и новог, а потклобучене површине и склоне отпадању тада
су ињектиране гипсом. До данас је боја остатака оригиналног малтера тако избледела
да је светлија од пломби, што значи да је дошло до нестајања боје са оригиналног
фасадног малтера и сликаног украса.
Детаљ сликаног медаљона са постоља куполе Св.Апостола са остацима
црвене и незнатним остацима жуте, плаве и бледо-зелене боје. Међу цртежима Ђурђа
Бошковића, који су деценијама били недоступни, а сада су у планотеци Републичког
завода за заштиту споменика куолтуре, постоје цртежи розета на основу којих
је могуће реконструисати делове који су у међувремену избледели.
Тамбур куполе је од постоља до почетка лучних венаца зидан сигом веома лошег
квалитета, а лучни сегменти опеком. Горњи део тамбура, грађен од опеке и вероватно
президан, имао је сасвим испране спојнице. Делови зида тамбура су били растрешени,
а на осам места, између прозора, вирили су и остаци дрвених греда од некадашње
скеле.
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања
и резултати 2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" -
Чланци које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе