Велика припрата, постављена подужном осом управно на подужне осовине три цркве, дефинитивно је уобличила целину. Али конструкција двочланих лукова на масивним ступцима и елегантним високим стубовима није била дугог века, северозападна страна је страдала при земљотресу и више није обнављана на исти начин. Приликом обнове отвори између стубова су зазидани, а северни део западног и северни зид у целини су поново озидани без икакве поделе која би указивала на првобитну композицију фасада. Ниво терена око припрате знатно је повишен, јер шут од рушења није уклоњен. Како су тада засути и улазни отвори, на западном и северном зиду начињена су нова улазна врата на вишим котама, а разлика у висини у односу на под припрате решена је новим степеницима.

Током радова 1931-32. године бифоре на јужном делу западне фасаде су ослобођене од призиданих потпора, а горњи делови грађевине су статички обезбеђени армиранобетонским гредама. Терен око цркава је ослобођен насутог шута, улаз у припрату са западне стране добио је и спољно степениште. Северни отвор, који је у међувремену био зазидан, отворен је и добио је дрвене довратнике и врата. Кроз отвор пробијен између довратника и врата провучен је сноп електричних водова до разводног ормана у ниши врата. Комплетан малтер је обијен и све фасаде припрате су фуговане продужним малтером.

Али после санације су се пукотине у северном делу западне фасаде поново појавиле на малтеру којим су фасаде фуговане, а постављени гипсани маркери су попуцали. Ове пукотине су праћене више деценија и изазивале су недоумице код конзерватора.

Изглед северног дела западне фасаде припрате: иструлели сантрач је нађен на четири метра висине, губитак његове функције је био узрок пукотина на фасади.

Детаљ у северном делу западне фасаде припрате са пукотином у малтеру са цементом, којим је фугован зид; пукао је и контролни гипсани маркер (лево). По уклањању спојница, показало се да су иза уских пукотина у спојницама широке несаниране пукотине, многе испуњене земљом (десно)

Јако исољавање на унутрашњим зидовима припрате, посебно са северне и западне стране, било је повод за физичко-хемијско испитивање, које је показало да малтери које је аплицирао Ђ. Бошковић имају висок проценат нерастворног остатка и виши проценат растворних силиката, односно да у овим малтерима има цемента. Малтер којим су фасаде у доњој зони цркава фуговане 1983. године, под руководством М. Чанак-Медић, има знатно виши проценат цемента него узорци малтера Ђ. Бошковића.

Изглед западног зида припрате са унутрашње стране - соли које се појављују на површини фреско-малтера су исте као соли које се излучују из бетона којим су обложени темељи и цемента, са којим је справљан малтер за фуговање фасаде по обијању малтера

Припрата је са северне стране заснована на темељима од једрих облутака и ломљеног камена, док су јужни и јужни део западног зида озидани на остацима старије грађевине. Вероватно да би се равномерно на темеље пренело оптерећење од зидова припрате, преко темеља су постављене дрвене греде - сантрачи и изнад њих је озидан ниски сокл са које су озидани масивни ступци и на који су постављене стопе стубова великих бифора. Могуће је да је слабљење сантрача уз сеизмичке утицаје узрок рушења дела припрате.

Почетак уклањања отвореног бетонског канала и наслага бетона са северне стране припрате (лево) и северозападни угао припрате по уклањању дела бетона (десно)

Бетонски канал, који је уграђен 1962. године, био је у дну темеља, а површина темеља је облепљена бетоном и цементним малтером у пуној висини. У јужном делу темеља западног зида је и зид старије грађевине потпуно обучен у бетон и затим је све премазано битуменом. За пролаз канала је пробијен темељ звоника.

Током радова 1983. године су облуци који су испуњавали претходни бетонски канал прекривени бетоном, тако да је вода продирала у шупљине и долазила до темеља; испод слојева бетона је био стари бетонски канал који је имао затворене одводе и био само сакупљач проедне воде из терена. Темељ припрате је био обложен бетоном и премазан битуменом (десно северозападни угао припрате)

Приликом израде отвореног бетонског канала 1983. године ископ до доњег канала је испуњен бетоном. Испод бетонске плоче тротоара је био слој ломљеног бетона. Укупна количина бетона која је извађена из темељне зоне, од два канала и испуне, износи 31,10 м3 ливеног бетона и око 20 м3 ломљеног бетона. Приликом уклањања наноса бетона и битумена са темеља припрате показало се да је њима покривена и некадашња греда сантрача изнад темеља припрате која је давно иструлила и у њеном лежишту је била само земља. Чак су делови лежишта греде били покривени комадима опеке како би се премостио отвор и зацементирала површина ради наноса битумена. Са јужне стране, где су зидови и стуб припрате налегали на зидове старије грађевине, подужна шупљина од иструлелог сантрача била је испуњена делом земљом, а делом и шљунком од подлоге тротоара. Због нестанка греде је у статичком смислу био угрожен стуб велике бифоре припрате, као и комплетан јужни зид.

Изглед темеља припрате са северне стране; после чишћења од бетонских наслага утврђено је да је при градњи припрате преко темеља постављена дрвена греда, сантрач, која је потпуно иструлела, тако да је испод дела належуће површине зида била шупљина (лево). База стуба на севереној страни припрате је била "ослоњена" на шупљину од иструлеле дрвене греде (десно)

Темељ јужног зида припрате није имао бетонске канале већ су темељ и површина око темеља били обложени глином, вероватно ради заштите од влаге. С обзиром да се кроз спојнице тротоара процеђивала вода и натапала подлогу плоча, глина ју је задржавала, тако да је читава ова зона била влажна. Дакле, узрок влаге није оближњи јаз, већ и порозни тротоар и слојеви глине у темељној зони.

Изглед темеља припрате са западне стране и моћне облоге од бетона и битумена. Вероватно је бетон уграђиван да би се добила равна површина за мазање битуменом. Оригинални зид припрате је штемован ради формирања жљеба за боље налегање бетонске облоге

Приликом уклањања малтера са цементом и испитивања пукотина на западној фасади Данилове припрате утврђено је да иза пукотина у спојницама од продужног малтера постоје шире пукотине, од којих су неке саниране ињектирањем цементним млеком, а неке су пуне земље. Такође, до појаве пукотина у малтеру из 1932. године дошло је због пропадања сантрача који се налазио на висини од око 4 метра. Простор који је некада био лежиште греде која је пропала услед влажења зида, служио је као станиште и склониште инсектима и малим животињама - стршљеновима, пуховима, веверицама и сл. Висина сантрача одговара висини дрвених затега у луковима у унутрашњости припрате. Дрвени сантрач се налазио и изнад великих лукова на јужној фасади и био је делом труо и покривен јаким малтером са цементом (радови 1983. године).

Изглед ископа са западне стране припрате, са доњим бетонским каналом који је са својом испуном од крупних облутака дренирао воду из околног терена и спроводио је до темеља и до канала чији су некадашњи одоводи затворени бетоном. Скупљена вода је могла да испари само кроз зидове припрате (и остави соли које се могу данас видети на фреско-малтеру у унутрашњости припрате)

Изглед темеља западног зида припрате после чишћења темељне од бетонских облога - несаниран зид са са иструлелим сантрачима је био изузетно угрожен у случају сеизмичких удара, с обзиром да лице зида није имало ослонац. Бетонске облоге из 1962. и 1983. године су само скривале проблем. Део бетонске облоге је постављен и тако што је направљена "оплата" од црепа и опеке да се премости шупљина (десно). Види се и жљеб који је том приликом уклесан у зид припрате.

Растрешени темељи припрате, ослабљени несталим сантрачима, били су узрок појаве пукотина на западној фасади припрате и надвратнику западних врата (лево). Чак је и угаони тесаник припрате на северозападном углу био ослоњен некада на укрштене сантраче, а данас на шупљину; са спољне стране је шупљина скривена каменим плочама које су пресложене приликом израде отворених канала 1983. године (десно)

Око остатака фреско-композиција на фасадама су опшивке и пломбе од продужног малтера стављене 1932. године и после тог времена није било никаквих интервенција на њима. Посебно је тешко стање фресака на западној фасади због удара кише са ветром, а део фреске је већ и отпао из старе опшивке.

Стање цркава и истраживачки радови 2006. године

Црква Светих Апостола

Богородичина црква

Црква Св. Димитрија

Припрата

Црква Св. Николе

Конзерваторска историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати 2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо у Пећкој патријаршији - магичне корпе

Манастир Пећка патријаршија

Велика ложа "ЧУВАРИ ВЛАГЕ"

Spaghetti институт

Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ

Друштво конзерватора Србије

ПОЧЕТНА