Богородичина црква је статички консолидована током радова Ђурђа Бошковића, што је било пресудно за њено спасавање. Ипак, и данас постоје пукотине, посебно у наосу, где северозападни поткуполни стубац има вертикалну пукотину која је санирана и испуњена малтером 1932. године, али је поново пукла. Постоје и косе пукотине, које нису саниране или су настале после санације. У олтарском простору и готово по свим површинама зидова видљиве су старе пукотине које су мирне, о чему сведоче и контролни фластери.

Стање темеља Богородичне цркве је слично стању темеља цркве Св. Апостола. Зидани су ломљеним каменом и речним облутком са слабим кречним малтером. Темељ полигоналне апсиде је озидан преко дрвених греда од којих су остали само отисци. Темељи јужног зида су постављени преко зидова старије грађевине на којима су нађени остаци црвено бојеног малтера. Праг јужних врата није имао зидани темељ, већ је био постављен на слоју шута преко старијих зидова.

Изглед темеља Богородичине цркве са јужне стране нису били обложени бетоном. Зидови су се ослањали, преко дрвених греда, на зидове старије грађевине. Греде су иструлиле тако да је ослонац зидова био ослабљен. Уз темеље са јужне стране је копано ради истраживања 1931-32. године, 1962, 1983. и 2004. године, али никаква санација није извршена. Ради заштите од влаге су темељи 1931-32. године облепљени слојем глине.

После радова 1932. године темељи са јужне стране и зона око њих су облепљени слојем глине, која је задржавала влагу. Приликом израде бетонског канала за изолацију 1962. године, темељи апсиде су детаљно, без претходне консолидације лабавих и растрешених делова, облепљени бетоном у пуној висини и затим премазани битуменом.

Приликом израде отворених бетонских канала 1983. године уклоњен је облутак и шљунак из доњег канала и овај простор је испуњен мршавим бетоном, према пројекту. Сам доњи канал под поклопцима од плоча и даље је био реципијент за воду која се процеђивала кроз слој шута и ломљеног бетона насутог непосредно уз мршави бетон и испод тротоара, преко канала доспевала до дна темеља цркве. Једини пут за сушење ове воде био је кроз зидове цркве. Темељ испод јужног зида је био поштеђен интервенција бетоном и битуменом. Извађено је 6.16 м3 ливеног бетона и око 4 м3 ломљеног бетона који је био испод тротоара.

Изглед темеља Богородичине цркве са источне стране, који су облагани бетоном и премазивани битуменом 1962. и 1983. године.

Фасада Богородичине цркве била је у већој мери од фасада осталих цркава покривена остацима црвено обојеног малтера и тонираним пломбама које је поставио Ђ. Бошковић. Површине са којих је обијен малтер дерсоване су продужним малтером, а њиме су изведене и опшивке око оригиналног малтера.

Остаци првобитног малтера временом су обезбојени, делимично почели да отпадају, потклобучени су и премрежени прслинама. Потклобучења су нарочито била велика у зонама контакта старог малтера и пломби. Испод танких прслина у малтеру, а посебно испод пломби на југоисточном, јужном и југозападном међупрозорском ступцу тамбура, откривене су косе пукотине које нису саниране, већ само покривене тонираним пломбама. Пукотине су се протезале и испод потклобученог првобитног малтера и потпуно су пресекле ступце. Пукотине су ишле између блокова сиге и опеке, преко малтера као најслабијег материјала у склопу грађевине. Оне су веровано последица пећког земљотреса коме се могу приписати и пукотине на ступцима и зидова унутар цркве, односно одвајање фреско-малтера од зида у олтарском простору.

Изглед апсиде Богородичине цркве са остацима обезбојеног и потколобученог фасадног малтера (лево) и детаљ малтера (десно).

Испод венца апсиде осликан је фриз орнамената компонованих од кругова, угребаних у свеж малтер. На апсиди, високо изнад олтарске бифоре, налазе се три аркаде. У њима су насликани крстови на степенастом постољу и првобитно су били тамно-црвене боје на белој основи. У некој од обнова фасада, премазани су црвеном бојом. На јужној и источној аркади, назиру се остаци крстова са криптонимским словима и лиснатим врежама на белој основи. У северној ниши су испод премаза црвене боје откривени остаци сликаног украса на луку и трагови тамноцрвене боје којом је као и у источној и јужној ниши био осликан крст на белој подлози.

Изглед централне нише на источној апсиди Богородичине цркве са осликаним крстом који је касније премазан црвеном бојом (лево) и детаљ сликане декорације на јужној ниши (десно). Сликана декорација на Богородичиној цркви је веома угрожена.

Цик-цак лучне траке под венцима куполе, на више места су испране боје, оштећене или нестале, али се на старом малтеру види угребан цртеж. Од две розете на јужној фасади, на источној откривени су мали троуглови на спољном делу круга оригиналне црвене боје, као и трагови капљица плаве и зелене боје којима је била сликана розета.

Изглед јужног трансепта Богородичине цркве са остацима фреско-композиције и бојеног фасадног малтера (лево). Изглед јужне стране тамбура Богородичине цркве са прозорским ступцем пресеченим пукотином која је била покривена продужним малтером (десно).

Две светитељске фигуре живописане на фасади на јужној половини трансепта биле су премазане црвеном бојом, а током радова Ђ. Бошковића и пломбиране и опшивене продужним малтером. На црвеној боји је откривен запис који говори о смрти патријарха Максима, а испод црвене боје откривена је плава боја позадине, која композицију опредељује у 14. век. На исту фреску са плавом позадином и преко ње нанетом црвеном бојом је призидана црква светог Николе, што говори о времену настанка ове цркве у облику у којем данас постоји.

Фреско-малтер у унутрашњости Богородичине цркве је веома запрљан, а делови малтера у олтарском простору су потклобучени и одвојени од зида. У источном простору, на споју апсидалних зидова и источних стубаца наоса, здраве дрвене греде су оштећене приликом несвакидашње конзерваторске интервенције. Готово целом дужином су избушене тако да су им за трећину смањене површине пресека и тиме и носивост. Разлог за ову интервенцију није познат, а захват је извео сликар-конзерватор Звонимир Зековић, а преко греда и преко фресака налепио фластере од газе и оставио проблем да стоји преко двадесет година.

Изглед јужног дела свода олатарског простора Богородичине цркве, са фластерима којим су превентивно штитили живопис Звонимир Зековић и Драган Станојевић преко двадесет година (лево). Изглед дела свода са северне стране и фластери који су постављени "да дуго трају" (десно).

Изглед олтарског простора Богородичине цркве после интервенција сликара који су проблем сматрали нерешивим.

Изглед здраве греде која је у "конзерваторском" поступку сликара Зековића и Станојевића пробушена у дубини/дужини од три метра! Оваква интервенција, која је за трећину ослабила носивост греде на којој почива источни део Богородичине цркве, била је прави технички и финансијкси подвиг, јер се греда налази на висини од четири метра над подом.

Стање цркава и истраживачки радови 2006. године

Црква Светих Апостола

Богородичина црква

Црква Св. Димитрија

Припрата

Црква Св. Николе

Конзерваторска историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати 2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо у Пећкој патријаршији - магичне корпе

Манастир Пећка патријаршија

Велика ложа "ЧУВАРИ ВЛАГЕ"

Spaghetti институт

Национални инвестициони план и КИЗА МЕНТОЛ

Друштво конзерватора Србије

ПОЧЕТНА