Црква
светог Николе је мала богомоља призидана уз јужни трансепт и
ђаконикон Богородичине цркве. Доводила је истраживаче у дилему о времену изградње,
с обзиром на постојање ктиторске композиције. Саграђена је редовима сиге и опеке
од темеља до висине јужног зида и његовог венца у једном даху и без темељних
испуста. Горњи део западног калкана, изнад надвратника, озидан је опеком и он
се, као и касније дозидани назидци због разрешавања проблема одводњавања кровова,
могу приписати познијим радовима.
Епископ Данило може бити ктитор цркве Св. Николе, али то свакако не може бити
црква која је данас пред нама. Својим северним зидом, дебљине свега 30 см, прислоњена
је на фреске које су осликане у трему у 14. веку и премазане тамно-црвеном бојом
у коју је угребан запис о смрти патријарха Максима 1681. године, а он је јасно
читљив и на плавој позадини, испод премаза црвене боје. Сасвим је могуће да
патријарх Максим није био само ктитор осликавања већ и изградње цркве. Управо
на ту помисао наводи и околност да је по његовој жељи сахрањен у њеној непосредној
близини.
Зидови цркве су знатно тањи од зидова осталих цркава што је логично с обзиром
на њене димензије. Сасвим је сигурно да су одмах и омалтерисани, јер су каверне
на блококвима сиге изузетно велике и морала је имати заштиту од малтера да би
се очувао живопис на њеним зидовима. Зидана квалитетним кречним малтером, била
је омалтерисана малтером коме је додата млевена опека. Обојена је црвеном бојом
светлијом од оних којом су бојене остале цркве.
И поред великог труда током радова Ђ. Бошковића да се са зидова цркве уклоне
сви трагови малтера и боје, ипак је остало довољно трагова малтера на блоковима
сиге, а један фрагмент малтера обојен црвеном бојом остао је на прегибу венца
уз Богородичину цркву.
Приликом истраживања темељне зоне уклоњен је тротоар од плоча беловодског пешчара
постављених у слоју песка преко бетонске плоче, а и отворени бетонски канал.
Око темеља апсиде су била оба бетонска канала, као и код других цркава и припрате,
док је са јужне стране био само горњи канал са решеткама.
Изглед отвореног
бетонског канала са источне стране цркве Светог Николе: пластични премаз канал
(вероватно полицем) је пропао и канал је пропуштао воду у темељну зону (лево);
по демонтирању отвореног канала и масе бетона која је испуњавала простор до
доњег канала, утврђено је да је доњи канал био испуњен заробљеном водом процеђеном
из околног терена (десно). Тротоар је био на подлози од комада ломљеног бетона,
која је функционисала као дренажа за околни терен.
Са источне стране
је простор између два канала био испуњен бетоном, док је сам доњи канал био
слободан, али затвореног одвода. Био је пун воде која је довођена каналом са
источне стране од Богородичине цркве и која није могла да отекне, односно могла
је само да натапа масу бетона да је даље капиларно спроводи.
С обзиром да је темељ цркве правилно озидан тесаницима сиге и опеком, био је
обложен цементном облогом тањом него на другим црквама и неуредно заливан-прскан
битуменом.
Изглед
темеља цркве Св. Николе са источне стране (лево) и јужне стране (десно), после
уклањања бетонских канала и испуна од бетона између два канала. Пошто је темељ
правилно зидан, облога и подлога за прскање и мазање битуменом је била тања
него код других цркава. Испод цементне облоге је са јужне стране темељ био потпуно
влажан услед сталног дотока воде (десно)
Испод бетонске плоче, подлоге тротоара, био је слој ломљеног бетона и шута у
дебљини од 20 см, који је потицао од претходне подлоге камених плоча и од претходног
бетонског тротоара.
Са јужне стране цркве, испод канала из 1983. године, био је до дна темеља ров
испуњен крупним речним облутком. Управо је овај слој као дренажа доводио воду
из околног терена до темељне зоне. Темељ је испод бетонског канала био веома
влажан, а сига озбиљно нагрижена влагом.
Изглед
темеља цркве Св. Николе са јужне стране, где је сига била деградирана сталним
дотоком воде кроз слојеве облутака, постављене 1962. године ради дренирања воде,
што је функционисало у смеру супротном од жеље конзерватора - атмосферска вода
се процеђивала кроз дренажни слој и долазила до темеља.
Терен и подлога тротоара око цркве су насипани ломљеним бетоном и бетонирани
на вишој коти и 1962. и 1983. године, тако да укупна количина ливеног бетона
која је била у темељној зони је 12,60 кубних метара (горњи и доњи бетонски канал
и испуна од бетона) и око 8 кубних метара ломљеног бетона који се налазио испод
тротоара.
Темељ цркве Св. Николе са западне стране није био штићен бетонским каналима,
међутим, као и јужни зид Богородичине цркве био је угрожен водом која је пролазила
између оквира и мермерне плоче којом је затворен пролаз у простор испод саркофага
патријарха Максима.
Током радова 1931-32. године саркофаг је демонтиран ради испитивања зидова старије
грађевине, уклоњено је дно његово дно и озидана је просторија испод њега за
даље студирање старих зидова и разгледања остатака бојеног малтера и флоралне
декорације откривене на остацима старијег објекта изнад кога су озидани јужни
фасадни зидови Богородичине цркве и припрате. Капак да се "у гробницу може
улазити кад се хоће" остављен је између саркофага и цркве Св. Николе.
Изглед
саркофага патријарха Максима између западног зида цркве Св. Николе и јужног
зида Богородичине цркве, са капком за силажење у просторију испод саркофага
и разгледање старијих зидова (лево); изглед просторије испод саркофага и црвено
бојеног малтера на зиду старије грађевине, на коме је подигнут јужни зид Богородичине
цркве (десно).
Пошто је плоча саркофага ужа од бочних страна, Ђ. Бошковић је избетонирао греду
између плоче и фасадног зида Богородичине цркве, на коме је фреско-композиција.
И поред ове интервенције, вода стално продире у зид цркве и појављује се са
унутрашње стране, на фреско-малтеру. Мошти патриајрха Максима су биле на дну,
у блату тог озиданог простора, међу остацима иструлелог дрвеног сандука из 1926.
године. Мошти су извађене и трудом двојице архијереја опране, опојане и похрањене
у цркву светог Николе, у нови камени ћивот.
Изглед
црвено бојеног малтера, са флоралним мотивима, на зиду старије грађевине, испод
јужног зида Богородичине цркве
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Конзерваторска
историја цркава Пећке патријаршије
Стање цркава и истраживачки радови 2006. године
Извештај
о радовима на живопису Богородичине цркве у 2006. години
Учесници конзерваторских радова у 2006. години
Проблеми
Пећке патријаршије у 2007. години и приоритети
Публикација: Пећка патријаршија - истраживања и резултати
2006
ДКС И "СТРУЧНА ЈАВНОСТ" - Чланци
које је Редакција Гласника ДКС одбила да штампа
Шта
је уништено на зидном сликарству, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Шта
је уништено на архитектури, према Протоколима ДКС-ионских мудраца ?
Откривена документација Ђурђа Бошковића
Чудо
у Пећкој патријаршији - магичне корпе